Kad su reke podivljale – potop iz 1981.

“Ritopek se seli” naslov je iz nekadašnje štampe koji bi i danas izazvao pažnju. A nije bila reč ni o kakvom hiru urbanista, već katastrofi koja je 1981. godine pogodila Srbiju! I bilo je mnogo strašnije nego što možete da zamislite!

Ono što zovemo stogodišnjim katastrofalnim poplavama biće da se mnogo češće dešavalo u istoriji. Klimatske promene ili ne – Dunav i Sava sa svojom mrežom pritoka koje prožimaju Srbiju znale su da itekako podivljaju i pokažu svoje mračno lice kudikamo više nego jednom u sto godina.

I danas možemo da se setimo prizora Beograda koji pliva 1981. godine. To je baš ta poplava i nije to bila samo Karađorđeva ulica, potopljeni su i bili i Mostarska petlja, Bulevar vojvode Mišića, Gavrila Principa, Slobodana Penezića (danas Bulevar Kralja Aleksandra I Karađorđevića)…

Ali, sve to bio je samo najdramatičniji, okom vidljivi oblik katastrofe.

Ono što se nije videlo, a bilo je smrtonosno, jeste priliv podzemnih voda koji je 22. marta 1981. godine izazvao rušenje nasipa na pruzi Beograd – Niš između stanica Stevanac i Braljina, kada je u železničkoj nesreći poginulo 40 ljudi, a o čemu smo nedavno pisali.

Dok se Srbija još opraštala od stradalih, voda je nadirala! Na nogama su bile gradske službe, teritorijalna zaštita, vojska. Podizali su se i ojačavali nasipi, ali voda ih je rušila, a zemlja klizala!

Beograd je bio u panici, jer su Dunav i Sava neprestano nadirali.

Najteže je bilo u Ritopeku, gde se na udaru zemlje našlo 250 kuća. “Celo selo će morati da se preseli na novu lokaciju”, pisale su novine. Klizišta su se aktivirala širom Beograda: u ulici Marijane Gregoran ugrožena je zgrada s 25 stanova.

Kritično je bilo područje Obrenovca, koji je izbegao tragičnu sudbinu te godine, ali 290 porodica je bilo evakuisano, a 850 ugroženo. Čak 20.000 hektara zemlje je bilo pod vodom, nasipi su pucali, a zemlja se pomerala. Došlo je do proboja nasipa kraj Kolubare koji je hitno zatvoren kamenjem i zemljom.

“Noćas je voda na nekoliko mesta probila nasip pa su jedinice teritorijalne zaštite i JNA u neprestanoj pripravnosti. Stari put prema Vinogradima na Dubokom je zbog pojave novog klizišta juče napukao u dužini od 15 metara, a srušena su dva mosta“, deo je izveštaja iz novina.

Kako je godinama kasnije svedočio tadašnji predsednik opštine Obrenovac Života Stanojević, započeta je hitna izgradnja takozvanih zečjih nasipa, ali je nivo vode rastao i nije bilo šanse da se mesto odbrani. Kolubara je već u popodnevnim satima probila nasip i voda je krenula ka Obrenovcu.

Odmah smo evakuisali naselje Šljivice, iselili smo preko hiljadu porodica. Pustili smo da voda poplavi Vašarište i ovaj deo gde je hotel, sve do Save, oko 800 hektara. To je bila prva kaseta. Zatim smo otvorili drugu kasetu, da voda poplavi Veliku baru i da se tokom starog Kupinca vrati, kako bismo rasteretili pritisak prema Obrenovcu. Uporedo smo gradili zečje nasipe da voda ne prodre u sam grad, svedočio je Stanojević.

Spasonosno je bilo iskustvo inženjera Đorđevića, čoveka koji je vodio odbranu i u prethodnoj katastrofalnoj poplavi Obrenovca 1962. godine.

On je insistirao da se podivljala Tamnava prvo obuzda kod pijace, a zatim je dao još nekoliko tačaka koje su zatvorene improvizovanim nasipima.

Ako to ne bude dovoljno, rekao je, prosecite put da voda ode u Veliku baru.

Tako je i bilo učinjeno. Ali u gradu je nastala panika, ljudi su počeli da izlaze na ulice.

Morao sam nekako da ih uverim da stvari držimo pod kontrolom i da neće doći do problema. Kada su se pojavile cisterne, krenuli su komentari ‘Pa čega se plašite? Zar bi oni prali ulice da ne drže stvari pod kontrolom?’ Taj gest je građanima ulio samopouzdanje i ubrzo su se razišli sa ulica“, govorio je Stanojević.

Pančevački rit je odolevao, ali je osiguran veoma velikim dodatnim nasipom. Ipak, plodne oranice su bile poplavljene. Sistem “Galovica” štitio je Novi Beograd i Zemun, a kod Starog sajmišta bili su takođe podignuti tzv. “zečji nasipi“.

U tom naletu voda, bilo je veoma ugroženo i Smederevo, gde su Dunav i Jezava prodrli u grad, poplavivši 150 kuća i stanova.

Posledice su bile ogromne: od ljudskih žrtava do izuzetne materijalne štete. Ritopek se, uprkos mračnim novinskim naslovima, ipak zadržao na svom mestu, a najvažnije što je ostalo posle ove poplave, bilo je iskustvo.

Zahvaljujući merama preduzetim u narednim godinama, više se nikad nije ponovilo razaranje sličnih razmera. Sve do tragične 2014. godine kada se nad Srbijom desila takva atmosferska nepogoda kakvu nije bilo moguće prethodno zamisliti ni u najcrnjem scenariju.