Kaldrma.rs

Dušanu Sretkoviću, stanaru zgrade broj 40 u Ulici generala Ždanova u Beogradu (današnja Resavska) učinilo se tog 27. januara 1975. oko 20 časova, dok se polako peo stepeništem prema svom stanu, da je muški glas dole u parteru, pozvao njegovog

Već u prvim godinama po okončanju Drugog svetskog rata 1945. beogradsko podzemlje imalo je nekoliko provalnika i kradljivaca koji su mogli da se podiče ozbiljnim poduhvatima i plenom. Na listi najpoznatijih dominirali su Josip Krnec, Petar Simić Vancaga, Sreten Nikolić

Svuda ih je bilo, na koju god stranu pogledate. U danima kada je proleće prelazilo lagano u leto 1938. godine namnožilo ih se toliko na ulicama da su i bukvalno sudarali. Nije bilo bitno da li je jutro, podne, ili

Beograd se učešćem u jednom "dokumentarcu" iz 1936. godine na čudan i teskoban način upisao u istoriju moderne kinematografije, ali i - Olimpijskih igara. Pođimo redom: sve što danas gledate - brižljivo montirani igrani filmovi, spektakularni dokumentarci, i TV prenosi

Zamislite na jednom mestu vreme u kom je bio komunizam, Karaburmu i 1. maj - praznik rada. Na sve to dodajte i sliku jedne male katoličke crkve i vernika koji obeležavaju ovaj datum, kao sveti dan, posvećen jednom svecu. Ali, nije

Rat je već bezmalo tri godine bio za Beograđanima kada su u julu 1947. na sto pred važnim drugovima iz Savezne, ali i Vlade Srbije rašireni projekti za izgled novog Beograda. Ali ne ovog sa velikim N kakvog danas znamo,

Jedna beogradska žena svojom izuzetnom lepotom prene tek ponekog prolaznika. Antičko, čisto lice, svakome ko pogleda u njega, odaće utisak kao da se ne nalazi ni u Beogradu ni u 21. veku! Mistiku ovoj lepoti daju sitna prašina i paučina, pale

Kada u svakodnevnom govoru kažemo parkiranje, uglavnom mislimo na postavljanje vozila u neki poredak na za to obeleženom mestu. Međutim, ova reč označava i formiranje parkova, ozelenjavanje površina i kao takva se mnogo češće koristila u rečniku nekadašnjeg Beograda. I to

Jedna pečurka na pragu je izumiranja - to u današnje vreme i nije toliko neobična vest, svedoci smo promene prirode kojoj sve više doprinosi i čovek. Ali, postoji mala prirodna oaza u Beogradu koja još čuva život ove gljive, srebrne