Najlepša beogradska plaža u dunavskoj divljoj prirodi
Kada u centru Batajnice skrenete desno, uputićete se ka Novim i Starim Banovcima, naseljima koja pripadaju Staroj Pazovi. Ali, nastavite li pravo, uz desnu obalu Dunava, stižete do Belegiša. Dobro, reći ćete, kakve to veze ima s Beogradom? Pa evo ovako:
Kraljevski par Velikog ratnog ostrva: dva beogradska orla
Zna se ko je jedini kralj Velikog Ratnog Ostrva, odnosno, zone divlje netaknute prirode od najmanje pet kvadratnih kilometara, tik ispod Kalemegdana, prekoputa užurbanih blokova Novog Beograda i starog Zemuna. To je ptica grabljivica koja nema prirodnog neprijatelja, a koju
Ustaše sa “Nice” pucale na kupače beogradskih plaža
Jedan veliki grad priroda ničim boljim ne može da nagradi nego kada mu da reku, posebno ako je velika i plovna. A Beograd je još bogatiji jer ih ima dve. Oduvek su obale reka privlačile Beograđane, posebno kada nastupe letnji meseci,
Putovanje redovnom brodskom linijom Savamala – Egipat
Zamislite, spustite se sa Terazija pešaka dole na Savamalu, ukrcate se na brod i dođete, bolje reći doplovite u
Od Šugavca postao ceo Dunav u Grockoj
Ne kaže se džabe "Grocka na Dunavu". Ali, da li znate da postoji i "Dunav u Grockoj"?! I to, ni manje ni više nego na samom Smederevskom putu, na imanju zvanom "Radmilovac". Nazvan "Mali Dunav", ogledni park kojim gazduje Centar za
Dunavske vile na putu za klanicu
Priče o vilama, mitskim bićima našeg narodnog pripovedanja, vezuju se za daleke planine, čudesna jezera i izvore, za korice bajki i spokojne dečje snove. Ali i Beograd je imao svoje vile! Jer, upravo se jedan od najsivljih, najbrutalnijih i najprašnjavijih krajeva
Važno delo Josifa Pančića na Dorćolu razorio je Dunav
Кada je 1853. godine izabran za profesora jestastvene istorije na beogradskom Liceju, naš danas čuveni naučnik Josif Pančić je, među drugim predmetima, počeo da predaje i botaniku. Ali, da bi se taj predmet mogao pravilno predavati bila je potrebna botanička
Stići iz Beograda u Zemun, bez zapljuskivanja i veslanja
Kako je danas samo lako doći od centra Beograda do Zemuna. Ali, dok smo stigli do te lakoće morali smo da savladamo prirodu svim tehničkim čudima 19. i 20. veka. Jer, priroda između ova, nekada dva grada, bila je surova:
Tri “brata” zbog kojih su se inženjeri hvatali za glavu
Građevinci su te 1974. godine nemo odmahivali. "To nije moguće", verovalo se, i to ne samo u tadašnjoj zemlji već i u svetu, da takva jedna smela konstrukcija mosta, a kakvim preko Save sada juri superbrzi "Soko", može uopšte da