“Sava” naš nasušni: izum osamdesetih

Cene struje i hleba, a potom i mesa, 1980-tih godina bile su najveća briga svakog potrošača. Naslovne strane bile su rezervisane za kataklizmične naslove o – hlebu koji poskupljuje. Glavni društveni strah bio je scenario o nekontrolisanom poskupljenju hleba. I rat neki da ne izbije…

Ta namirnica koja život znači zaista sama po sebi nije dovoljna za ishranu, ali je simbol hrane kao osnovne potrebe, i glavna u piramidi ishrane.

Zna se i da je narod oduvek bio izbirljiv kada je u pitanju hleb. Sećate se čuvenih “pipača“, uglavnom starijih sugrađana koji su morali da golim rukama pritisnu hleb i tako procene kvalitet. Nije bilo naročito higijenski, ali pred možda još gorim prizorom zatvarali smo oči – isporuka hleba vršila se u poluotvorenim gajbicama, pa su vekne bile izložene brojnim spoljašnjim uticajima…

To je bilo vreme kada beskvasni, crni i “ne daj bože” bezglutenski hleb još nisu bili u modi. Cenila se lepa, bela vekna i motrilo se na njenu cenu. Crni hleb bio je baš nepopularan.

Tih 1980-tih godina je nastao do danas čuveni proizvod Beogradske pekarske industrije BPI – “Sava“, kog je počeo da bije neopravdani glas da je hleb za siromašne.

To je možda bio i najbolji beli hleb na tržištu i to je ostao do danas. Jer, mnogi sumnjivi dodaci i boje koje se dodaju u nove primamljive “healthy” vekne ne čine uvek hleb zdravijim i boljim! Ali jedino je “Sava” morala da ima garantovanu nisku cenu.

Dakle, BPI je ponudila standard – beli hleb od 500 grama, posebno “šrafiran” i u narodu lako prepoznat kao “Sava“.

Ono što je, međutim, za ovaj hleb mnogo važnije, jeste njegova cena. Pošto je reč o osnovnoj životnoj namirnici, vlada i danas štiti cenu hleba “Sava” posebnim uredbama, kako bi svako mogao da je obezbedi sebi i svojoj porodici.

Danas hleb “Sava” može, pod uslovima koje je propisala uredba vlasti, da proizvodi svako. I svaki proizvođač hleba je dužan da proizvede 30 posto “Sava” vekni. Maksimalna proizvodna cena je 55,74 dinara, a u maloprodaji ona iznosi 65 dinara. Marža ne sme da bude viša od 6 posto. Takođe i najmanje 30 posto hleba koji se nađe na rafovima mora da bude “Sava”.

Osnovni sastojak “Save” je brašno tipa 500, a stavlja se i so, kvasac i aditivi. Više od 20 posto hleba čini voda, pa je “Sava” iz dana u dan sve manje prijemčiva za jelo, ali ako se malo podgreje može da prođe i treći dan!

Sto grama ovog hleba ima oko 270 kcal, što je duplo manje od čokolade. To je činjenica koju bi trebalo da znate ako izbegavate hleb, a ipak volite slatkiše.

Najviše u hlebu ima ugljenih hidrata, ali u 100 grama “Save” dobićete i 7 do 10 grama proteina i malo masti i vlakana.