Rešenje za probleme stanara zvalo se – nastojnici

Da zgrada bude čista, da sve blista, da voda teče lepo i do 10. sprata, a grejanje da radi kako treba. I da nema pacova u podrumu. I da niko ne žvrlja zidove. I da radi lift…

Znate već kako stanari sve ovo vole, a još kad imaju u koga da upere prst ako nešto ne valja…

Postojalo je nekada jedno, danas nepoznato, zanimanje koje je bilo u vezi s kućnim savetom, ali to nije bio upravnik, već nastojnik zgrade! To je bio onaj siromah kome su kucali na vrata za sve ove probleme. Jer, za to je bio plaćen! A kako… pa, minimalno, koliko je bilo propisano, iz budžeta kućnog saveta! I živeo je u zgradi o kojoj se brinuo.

Odluka o nastojničkoj službi podrazumevala je da se o redu u zgradi lično brine nastojnik, mada je za velike zgrade moralo posebno da se organizuje i čišćenje, jer bi za jednog čoveka to već bilo previše posla.

Odluka se odnosila na stambene zgrade u društvenoj svojini u gradskim opštinama.

“Zadatak nastojnika zgrade jeste da se neposredno stara o ispravnosti zgrade kao celine, o ispravnosti i pravilnom korišćenju zajedničkih delova i prostorija, instalacija, uređaja i zemljišta koje pripada zgradi i da obavlja druge dužnosti u vezi sa održavanjem čistoće, kućnih uređaja i kućnog reda…”, pisalo je u Odluci iz 1968. godine.

Zgrada sa 100 i više stanara morala je da ima nastojnika s punim radnim vremenom, a ako nema dovoljno stanova, jedan nastojnik je radio za više zgrada.

Skupština stanara ove poslove (nastojnik i održavanje čistoče) mogla je da poveri i stambenom preduzeću, a u svakom slučaju pravljen je poseban ugovor.

Odluka je išla toliko daleko da je u većim zgradama ostavljala mogućnost i da nastojnik dobije svoj stan.

Nešto s ovom Odlukom nije bilo kako treba. Možete da zamislite. Lepo zamišljeno, a sve preko grbače jednog čoveka! Nastojnici su se udružili i bunili. Ali, pamflet “Novosti za stanare” gradske vlasti iskoristile su da građane ubede da nije problem u odluci, već u nastojnicima. Upoznali su čitaoce sa “skromnim Nikolom”, nastojnikom zgrada 86-92 u Ulici 29. novembra (danas Bulevar despota Stefana).

“Plata od 67.850 starih dinara koju sam imao u Gradskom stambenom preduzeću ostala mi je i kod kućnog saveta, ali je povećana za 10.000 starih dinara. Ovu platu imam već četiri godine i ne mogu reći da sam nezadovoljan mada sve troškove stanovanja plaćam kao i ostali stanari“, pričao je skromni Nikola.

Imao je i godišnji odmor i radno vreme – osam sati. Ali, nastojnik ne može da ima radno vreme!

“Stanari ne vode računa o mom radnom vremenu i zovu me za svaku sitnicu. Ja sam navikao na njih pa mi to ne pada teško”, pričao je.

Nikola je izdržavao ženu i dvoje dece pa je radio dodatni posao, koji mu je odobren uz uslov da ne utiče na njegov rad kao nastojnika. Postojala je mogućnost da stanari izdvajaju po dodatnih 500 dinara za njega, ali on to nije hteo.

Ključna uloga Nikole u ovom tekstu bila je da ubedi sve one koji misle da Odluka o nastojnicima nije dobra. Skromni Nikola je iskorišćen.

“Smatram da je ova odluka potpuno ispravna i ne vidim šta bi to nastojnicima trebalo da smeta. Dobili smo prava koja nismo imali i protiv ove odluke mogu da se bune, verujem, samo loši nastojnici. Ne vidim razloga ni za bojazan ako nastojnici rade u organizaciji kućnih saveta, jer ako je on dobar ni kućni savet ne može da bude loš prema njemu”, pričao je Nikola, a onda je zadebljanim slovima dat “zaključak”:

“Prema tome, znači, da gužva oko nastojnika nije izazvana pogrešnom odlukom, kako to u Udruženju smatraju, već da su pojedini problemi koji su nastali isključivo problemi samih nastojnika i njihovog rada” – istaknut je zaključak.