Prvi predsednik Amerike koji je došao u Beograd

Američki predsednici Ruzvelt, Kenedi, Vilson i Vašington imaju tu čast da njihovo ime nose i četiri važne beogradske ulice.

Ali, još jedno značajno ime američkog predsednika vezuje se za Beograd – Nikson.

Ričard Nikson bio je prvi predsednik SAD koji je posetio Beograd i, naravno, bio gost tadašnjeg vođe Jugoslavije Josipa Broza Tita. O ovoj istorijskoj poseti svedoče brojni novinski tekstovi i analize, ali ono što je posebno interesantno jeste da je danas moguće pročitati i zvanični dnevnik Niksonove posete Jugoslaviji, koja je, što je sasvim neuobičajeno, uključivala i Hrvatsku.

Na aerodrom u Surčinu predsednički avion “Air force One” sleteo je 30. septembra 1970. godine.

Na aerodromu ga je dočekao sam Tito, a odatle je kolona vozila prošla kroz centar grada gde su Niksona pozdravljali brojni Beograđani. Bio je to doček kakav se retko viđao.

Glavni dan posete, sutradan, počeo je na lokaciji “The Old Palace“, kako su Amerikanci “krstili” Beli dvor na Dedinju, odakle se Nikson uputio do institucija Socijalističke Republike Srbije, gde je razgovarao s Dragoslavom “Dražom” Markovićem, predsednikom srpske Skupštine. Taj je razgovor trajao svega deset minuta – od 8.45 do 8.55.

Sve je u minut ispisano – usledila je petominutna vožnja do čuvenog SIV-a gde je Niksona ponovo čekao – Tito.

Nakon dvočasovne posete svi zajedno odlaze na aerodrom Beograd u vožnji koja traje čak 37 minuta (od 11.58 do 12.35). Američka delegacija ukrcava se na let za Zagreb, gde nastavljaju posetu, zajedno sa Josipom Brozom i istoga dana vratili su se u Beograd na večeru. Obišli su i Titovo rodno mesto Kumrovec u hrvatskom Zagorju.

Sutradan je Nikson zasadio drvo u Parku prijateljstva na Ušću.

Nakon toga, američka delegacija leti za glavni grad Španije Madrid i posle Tita prvo rukovanje usledilo je sa ozloglašenim španskim generalom Frankom!

Kompletan spisak putnika koji su doleteli u Beograd, a potom odleteli u Zagreb dodat je ovom dokumentu.

Tako može da se vidi da su u Beograd doleteli Nikson i njegova supruga, ali i Henri Kisindžer, istaknuti američki političar i dobitnik Nobelove nagrade za mir, koji je kao Niksonov savetnik za pitanja bezbednosti bio član delegacije.

Isti avion (Air Force One) leteo je i za Zagreb, a na spisku putnika odmah ispod Niksonovog i imena njegove supruge stajalo je Titovo ime, kao i ime prve dame Jugoslavije Jovanke Broz, kao i još nekih članova jugoslovenske delegacije.

Pamti se da su se predsednici Tito i Nikson vozili otvorenim automobilima i mahali okupljenim Beograđanima u novobeogradkim bulevarima – Studentskom ulicom, Pariske komune, Bulevarom Mihajla Pupina… Slika kakva bi za američkog predsednika danas bia nezamisliva. Kod “Londona” kolona je stala, Nikson je izašao i rukovao se s Beograđanima.

Poseta je iz diplomatskih razloga prošla, ipak, bez velike pompe, ali su svi ovi gestovi bili pomno praćeni. Na primer, spekuliše se da je Nikson uzvikivao “Živela Jugosalvija”, a u Zagrebu i “Živela Hrvatska”.

Poseta Zagrebu shvatana je možda i kao podrška hrvatskim nacionalistima, mada se veruje da suštinski politika Niksona nije bila destabilizacija Jugoslavije. Ipak, detalj da američki predsednik osim prestonice posećuje i drugi grad po važnosti i to još u drugoj republici, bila je zanimljiva. Možda zato, da pošalje poruku za jedinstvo Jugoslavije, činjenicu da je kročio na tlo Hrvatske Nikson koristi i za posetu Kumrovcu, rodnoj kući Josipa Broza.

Prijateljstvo je učvršćeno – u vreme tenzija na Bliskom istoku i napetosti iza gvozdene zavese. Titov veliki prijatelj, egipatski predsednik Naser preminuo je dva dana pre dolaska Niksona, ali Tito nije želeo da odloži ovaj susret. Imao je razloga za to.

Tačno godinu dana kasnije, u oktobru 1971. Tito će biti Niksonov gost u Beloj kući u Vašingtonu. Dekada sedamdesetih koja je tako započela sa dva susreta Tita i Niksona, ostala je zapamćena u Jugoslaviji kao “zlatno doba”: između ostalog, upravo zahvaljujući američkim kreditima i pomoći koji su bili dogovoreni prilikom ta dva sastanka.