40 žrtava u vozu smrti – Morava odnela nasip i prugu

Čitave noći jedan mladić ležao je pod tonama teškom gvožđurijom prepunom beživotnih tela. Imao je sreće. Spasioci su ga izvukli živog i nasavili potragu kroz izuvijani smrskani vagon…

U katastrofalnoj železničkoj nesreći koja se dogodila 22. marta 1981. godine na pruzi Beograd – Niš, između stanica Stevanac i Braljina, poginulo je čak 40 putnika. Osim tolikog broja mrtvih, o žestini ove nesreće govorilo je i to što su se čak danima nakon tragedije, tela stradalih još uvek skupljala iz olupine, prebrojavala i sa mukom identifikovala.

Prvi izveštaj sa mesta nesreće govorio je najpre o 16 poginulih, da bi taj broj rastao kako su spasioci uspevali da se probijaju kroz izuvijani lim uništenih vagona. Koliko je to bio opasan poduhvat, ukazao je i privremeni prekid potrage jer je postojala opasnost i za spasioce.

Više desetina putnika pretrpelo je teške povrede, a u narednim danima neki će preminuti u bolnici u Nišu gde su urgentno bili hospitalizovani.

Oni koji su stradali u vagonu koji je najviše oštećen bili su neprepoznatljivi što je svedočilo o sili udesa i otežavalo identifikaciju.

Nije to bio sudar vozova, niti je uzrok bila prevelika brzina ili dotrajale šine…

Dogodilo se nešto zastrašujuće – dok je u 15.20 časova voz prolazio tim delom na putovanju iz Niša ka Beogradu, obrušio se potporni zid nasipa na kome se nalazila pruga. Otvorio se ambis! Zid je tri do četiri metara skliznuo ka nabujaloj mutnoj reci, Južnoj Moravi.

Lokomotiva se propela i izvrnula, a vagoni su poleteli na sve strane. Prolomili su krici putnika i tutnjava lomljenja tona metala.

Prvi vagon koji je izleteo pao je ka reci i bio je u toliko lošem stanju da su ga spasioci sekli na više delova u potrazi za preživelima. Dva vagona su sletela s nasipa, a dva su ostala na šinama, ali se između njih otvorila rupa duboka oko četiri-pet metara.

Postojala je opasnost i od strujnog udara, pošto je bila pokidana i kontaktna mreža.

Mašinovođa je kasnije rekao da je video da nešto nije u redu sa prugom i da je počeo da koči ali spasa ukletom vozu nije bilo. Nasip se obrušio pod točkovima lokomotive i posle škripe kočnica začula se smrtonosna lomljava.

Najteži deo operacije spasavanja bilo je izvlačenje lokomotive koja se veoma opasno nagnula nad ponor koji je progutao vagone njene kompozicije. To je rađeno velikom dizalicom teškom 125 tona.

“Na obali Južne Morave i brega stotine nemih posmatrača prati natčovečanske napore da se prvi deo razmrskane kompozicije brzog voza skloni sa pruge. Tu su i rođaci putnika koji i pored informacija traže svoje najbliže, da li su preživeli“, opisivali su dopisnici novina stravičan prizor na mestu tragedije.

“Jedan železničar koji je godine proveo u službi, doživeo je tragediju, izgubio je i ćerku i sina u ovoj nesreći. Stari Miodrag Milanović još uvek je pored smrskanog vagona. Ne odvaja se od njega“, pisale su novine.

Ovaj nesrećni čovek odmah je došao na mesto nesreće i počeo da spasava ljude, a onda je izvukao poginulu ćerku.

Da prisebnost i u najtežim slučajima spasava živote svedoči i detalj koji novinari nisu pustili da ostane zaboravljen. Jedan železničar uspeo je da iz tog haosa na licu mesta uspostavi telefonsku vezu sa stanicom Braljina. Tamo je stajao šinobus, prepun ljudi, koji je čekao polazak za ovim uništenim vozom. Da je krenuo naišao bi na ambis i propao i on, sa svim svojim putnicima, čime bi crni bilans bio mnogo veći.

Posle sudara vozova kod Jajinaca 1964. godine i u stanici Stalać 1979. ova nesreća je bila treća po broju žrtava u železničkom saobraćaju u Srbiji, ikad zabeležena.

Ali, iz nekog razloga o kome samo može da se nagađa, nije ostala zapamćena u kolektivnom sećanju niti se o njoj mnogo izveštavalo u tadašnjim medijima. Možda i zbog veoma osetljive političke situacije u tadašnjoj zemlji gde su nekoliko dana ranije započele velike i nasilne albanske demonstracije na Kosovu.

Uzrok nesreće je brzo otkriven: reč je bila o erozivnom dejstvu reke, Južne Morave, koja je tih dana imala neuobičajeno visok vodostaj i izlila se daleko van korita, dospevši do nasipa pruge, podlokavši ga veoma brzo. Tih dana je, inače, bila velika poplava svih reka u tom delu zemlje.

Iako je odmah povedena istraga nadležnog istražnog sudije, za ovu nesreću nije bilo osuđenih jer je bila reč o “višoj sili”, odnosno, dejstvu prirodnih elemenata (reke i poplave) koje nije bilo moguće predvideti projektom pruge niti upravljanjem kompozicijom.