Yu kiosk koji nije postao slavan kao crveni “blizanac”
Kako je provesti radni dan u maloj kutiji od pleksiglasa, bez klime, na koju se naginju ljudi kojima je mučno što uopšte moraju da priđu
Trajale su kratko ali se skupljaju i dalje – HALO kartice
Još početkom 2000-tih godina, da biste pričali sa neke od javnih govornica u Beogradu, bio vam je potreban - žeton. Ali, instaliranjem najmodernijih govornica, žeton je otišao u istoriju. Nove, crvene govornice, u jednom trenutku nicale su kao, što bi se
Kako se Beograd 1984. upoznao sa Veštačkom Inteligencijom (AI)
Budućnost je počela - gde su granice? Ovaj natpis bio bi potpuno tačan u prvoj dekadi 21. veka, ali skovan je u "Svetu kompjutera", beogradskom časopisu o računarima, još 1984. godine, kada su se, osim u velikim kompanijama i na
Prva legalizacija bespravne gradnje bila je još 1979. godine
Decenije 1970-tih i 1980-tih godina danas kolektivno pamtimo kao jedno "uređeno vreme", kada se znalo ko i kako gradi, kada su urbanistički planovi imali snagu vrhunskog zakona, a umesto puteljaka pravljeni bulevari koji su presecali blokove novih naselja poređanih pod
Zvale su se sasvim obično: American Express i Diners Club
U vreme kada se plata primala "na ruke", odnosno, u kešu i koverti u računovodstvu preduzeća, a većina od bankarskih usluga najdalje znala kako da popuni i potpiše ček, pojavile su se kod nas i - prve kreditne kartice. Govorimo
“Na smrt” – streljanje zbog krađe u GSP
Rat se završio, a prašina se uzdizala nad velegradom, ovoga puta ne zbog rušenja, već obnove, gradnje i napretka. Tako bar danas vidimo 1950-te godine, vreme nade i uspona, zaboravljajući malo na one mračne strane: Goli otok, revanšizam, stroga kontrola,
Nacionalni simbol Hrvatske je na Dedinju od 1934. godine
U Dvorskom kompleksu na Dedinju čuva se jedno od najvećih dela proslavljenog vajara iz 20. veka Ivana Meštrovića. Sa posebnom osećajnošću isklesana je skulptura "Povijest Hrvata", a kako i ne bi bilo tako, kada je u ženskom liku oličena upravo,
Telefon kao adut Jugoslavije u međunarodnoj politici
U vreme SFRJ telefonske govornice nisu bile samo sredstvo komunikacije već i predmet državnog ponosa i - izuzetno isplativ izvozni artikl. Tito u Egiptu Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, a u kontekstu brzog razvoja telekomunikacione mreže, jugoslovenske govornice standardizovane su
Prvi predsednik Amerike koji je došao u Beograd
Američki predsednici Ruzvelt, Kenedi, Vilson i Vašington imaju tu čast da njihovo ime nose i četiri važne beogradske ulice. Ali, još jedno značajno ime američkog predsednika vezuje se za Beograd - Nikson. Predsednik SAD Nikson i jugoslovenski vođa Tito Ričard Nikson bio
Rude kao adut za čuvanje zemlje od velikih sila
Kada je 1934. godine francuski ministar spoljnih poslova Luj Bartu pokušao da Hitlerovu Nemačku zaustavi snažnim političkim blokom, čiji je kamen temeljac bila saradnja sa SSSR-om i Italijom, iznenadilo ga je oštro protivljenje kralja Aleksandra Karađorđevića. Jugoslovenski kralj rekao je francuskom