Godina je 1986. Među trudnicama u Beogradu zavladala je panika. Tog proleća desila se katastrofa u nuklearnoj centrali Černobilj u Sovjetskom savezu, od koje je zadrhtala cela Evropa. Nije bilo nimalo lako čekati bebu dok se Evropom širio radioaktivni oblak.
Ali, u to vreme stigla je i jedna gora vest.
Četiri bebe umrle su od meningitisa koji se proširio porodilištem u Zemunu! Zbog tog užasa na porodilište je stavljen katanac posle četiri decenije rada. Koliko je situacija bila loša, svedoči i činjenica da će porodilište ostati zamandaljeno narednih dvadeset godina posle ovog strašnog događaja. U punom kapacitetu proradiće tek 2011. godine.
Još čak 19 beba bilo je zaraženo, a od preživelih jedna je bila u kritičnom stanju, dok su se ostale nekako oporavljale od teške bolesti.
Bebe koje su obolele bile su rođene u periodu od 1. do 18. avgusta 1986. godine. To je doba godine kada je bio natprosečan broj porođaja, jer su mnogi bračni parovi u novu godinu ulazili sa željom da dobiju potomstvo.
Panika se razvila u celom gradskom sistemu zdravstva! Kontrolisala su se sva porodilišta, dispanzeri i porodilje koje su u to vreme porađale u Beogradu.
Problem je bio u tome što je meningitis jedna skoro pa “uobičajena” bolest u Beogradu, zbog čega je bilo teško naći pravog uzročnika. U julu je u celom Beogradu zabeleženo 33 slučaja i to epidemiologe ništa nije čudilo. U avgustu je taj broj skočio na 56. Ipak, da žrtve nisu bile bebe, možda bi sve ostalo samo na nivou gorke statistike.
Ipak, sa ovakvom situacijom, sistem nije mogao da ostane inertan. Novi gradonačelnik Aleksandar Bakočević je tek stupio na dužnost, par meseci ranije, ali je svejedno odmah zahtevao da se preduzmu neophodne mere. A to je značilo i zatvaranje porodilišta.
Situaciju je činilo nejasnom to što, dok su bebe umirale, jasan uzročnik nije bio ustanovljen, već je postojala pretpostavka da su se infekciji pridružile i druge bakterije.
Da stvar bude gora, porodilište je epidemiloge obavestilo o svemu tek posle dve nedelje od pojave infekcije!
“Situacija sa porodiljskim posteljama i akušerskim odeljenjima u Beogradu postaje gotovo – dramatična. Ovo je drugo porodilište koje je, posle zaraze, kraće ili duže – zatvoreno.
Pritisak na ostala u gradu postaje sve veći, što opet nosi rizik od infekcija. Iz začaranog kruga u ovoj oblasti zdravstva kao da se ne može. Decenijama ista slika – po dve porodilje u jednoj postelji, kreveti i na hodnicima, posle dva dana otpuštaju se i porodilje i novorođenčad i slično“, pisali su novinari u prvim izveštajima nakon što se pročulo za ubistvenu zarazu. Celokupna javnost je bila ogorčena i uplašena.
Kritiku su novinari pojačavali izjavama da se sve dešava “usred borbe za natalitet i napora da Jugoslavija napusti sramno mesto na čelu liste u Evropi po smrtnosti odojčadi”.
Nije bilo lako porađati se u Beogradu u vreme za koje verujemo da je za zdravstvo bilo “najbolje”. Ako ste Zemunac i rođeni ste u leto 1986. godine, imate veliku sreću da niste bili na ovom crnom epidemiološkom spisku.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
