Transverzala iz 1969. koja je trebalo da sravni Vračar

Ogroman bulevar, transverzala, trebalo je da preseče srce Vračara, prođe kroz Kalenić pijacu i spoji Vukov spomenik s Autokomandom!

A šta bi bilo s Kalenićem? Bio bi porušen, a tu bi se našao i najveći beogradski neboder, visok čak 40 spratova!

Bila je to vest koja je sačekala Beograđane u jesen 1969. godine. U dnevnoj štampi je čak bila i objavljena čitava šema novog izgleda Vračara, a ono što je tu bilo prikazano, danas samo može da izazove – jezu. I osećaj nemerljive sreće što vizionari od pre šest decenija nisu stigli da sprovedu svoje ideje.

“Očigledno je da su beogradske ulice danas pretesne za svakodnevne reke vozila. Pogotovu kada se prema preciznim računicama zna da će u 1980. godini na beogradskim ulicama biti oko 300.000 vozila. Neki saobraćajni potezi i zahvati su neophodni već danas da sutra ne bi bili neizvodljivi ili sigurno višestruko skuplji“, najavljivale su nadležne beogradske vlasti u pripremi javnosti za ono što će uslediti.

Transverzala bi počinjala na raskrsnici ulica 27. marta (danas Kraljice Marije) i Ruzveltove, prolazila bi okolinom Golsvortijeve, preko Kalenićeve pijace, Narodne biblioteke i “stigla” do Autokomande. Ta ulica promenila bi kompletno gradsko tkivo koje bi je okruživalo.

“Deo Nevesinjske ulice, na primer, postao bi neka vrsta malog sitija, jer su tu predviđeni objekti koji će biti prodajni prostor“, isticalo se. Nije najjasniji pojam “sitija”, koji se u to vreme češće upotrebljavao, a mislilo se, verovatno na neku vrstu tržnih centara s lokalima pod krovom.

Sam pojam “tržni centar” u to vreme nije postojao kod nas, jer je termin “robna kuća” bio jedini poznat za zdanja takve namene.

Malo je poznato da je “iza svetosavske crkve”, kako se tada nazivao današnji velelepni hram Svetog Save, trebalo da se izgradi “radnički univerzitet” koji bi se “uklapao u celinu budućeg novog trga ispred biblioteke”.

A kako je trebalo da izgleda budući “Kalenić”?

“Najveći i najskuplji zahvat biće na mestu današnje Kalenićeve pijace. Budući centar projektanti su rešili u dva nivoa: pokrivena i otkrivena pijaca sa nizom prodavnica u donjem prizemlju, supermarketnu u donjem i gornjem prizemlju i na galeriji, kao i poslovna kula sa 40 spratova, koja bi ujedno bila i najviša građevina u Beogradu!“, pisala je štampa ovom prilikom.

I supermarket bi bio impozantan, prostirao bi se na čak 8.000 kvadrata i imao bi tri nivoa!

Naravno, gradila bi se i podzemna garaža u dva nivoa.

Kakav je ovo bio “izlet” urbanista u budućnost… Para, naravno, nije bilo. Vračar je ostao usko grlo, ali od ideje se nikada zvanično nije odustalo: dvadeset godina kasnije, 1989. u nagrađenom rešenju ostao je isti plan za Vračar, sa bulevarima i tržnim centrima umesto starog jezgra. Sama transverzala se planira i danas, ipak, kako kažu planeri, sada malo dalje od Kalenića, uz tunelske veze i novi most kod Ade Huje. Onakav megabulevar u srcu grada, svakako ne!