Superbrzo “E” koje je zbunilo mnoge

Gradsko saobraćajno Beograd je 1987. godine rešilo da ubrza svakodnevni prevoz građana na do tada neuobičajen način: nisu pronašli vozila koja će da preskaču gužve, ali su uveli linije koje će da preskaču stanice!

Vidikovac i Petlovo brdo dobili su leta te godine nove ekspresne linije, ali je raspored stajališta bio krajnje zbunjujuć i kad su nove linije započele sa vožnjama svako malo bi se čuo krik nekog od izbezumljenih putnika koji bi upravo shvatio da je autobus velikom brzinom proleteo pored stanice gde se upravo spremao da izađe: “Aaalo, majstore!”. A stajanje van stanica je oduvek bilo strogo zabranjeno.

“Stanovnici Petlovog brda i Vidikovca koji rade u centru grada, već od sutra moći će brže da stignu na posao. Kako bi se smanjile uobičajene jutarnje gužve, ali i zastoji u popodnevnim časovima, prilikom povratka sa posla, u Gradskom saobraćajnom ‘Beograd’ su odlučili da od sutra uvedu dve ekspres linije”, saopšteno je iz GSP 30. juna 1987.

Pevac i Vidikovac su tako dobili svoje “VIP” brze autobuse označene dodatim slovom E na postojeći broj: 56E i 53E radile su zajedno s običnim linijama 56 i 53, a vozile su – samo u špicevima.

Bile su lepo zamišljene i dugo su ostale ekspresne: 56E je tek dvehiljaditih izgubio slovo E i postao “običan“, a tada je već stajao ponovo na svim stanicama.

Ali, pravi košmar je tek sledio. Naime, nijedna od E linija nije stajala na do tada uobičajenim stajalištima, upravo kako bi išla brže. Takođe, stajališta gde bi primale ili istovarivale putnike menjala su se dva puta u toku jednog dana. Na sve to, spisak stajališta bio je konfuzan, odštampan je u svega 5.000 primeraka i trebalo je da bude podeljen građanima, ali nije se znalo baš kako i kome.

Da bi se donekle sve približilo građanima-putnicima, i da ne bi ušli u vozilo koje ne staje tamo gde oni idu, autobusi na E linijama su bili obeleženi crvenim tablama na kojima je pisalo EKSPRES. Ipak, sve to nije sprečilo težak i dug proces navikavanja.

Stajališta su bila potpuno drugačija u zavisnosti od smera, ali i doba dana! U jutarnjem špicu za smer ka Zelenom vencu stanice su se razlikovale u odnosu na suprotan smer, a spisak se potpuno menjao u popodnevnom špicu! Hrabra ideja je bila da građani dobiju brz prevoz, ali i da se autobus još ekspresnije vrati na drugu okretnicu kada u njemu ima manje putnika.

Tako je 53E ujutro od Zelenog venca do Vidikovca stajao samo na veoma malom broju stanica: Mostar, Škola Josif Pančić, Ratko Mitrović, MZ Vidikovac i Vidikovac.

Ali, isti taj autobus bi zato u smeru natrag ka gradu kupio ljude i na najvažnijim stajalištima gde su putnici nestrpljivo čekali prevoz do posla: Partizanska, MZ Vidikovac, Pilota Mihajla Petrovića, Ratka Mitrovića, Skojevska, Žarkovačka, Kijevska, Drinska, Nemanjina.

Sve bi se promenilo već popodne istog dana. Tada bi veći broj stanica bio u suprotnom smeru, dakle od Zelenog venca ka Vidikovcu: Bioskop Odeon, Škola Josif Pančić, Žarkovačka, SC Košutnjak, Skojevska, Ratka Mitrovića, Pilota Mihajla Petrovića, MZ Vidikovac i Partizanska.

Autobus je ka gradu vozio prazniji i da bi se dodatno ubrzao stajao je samo na 5 stanica: MZ Vidikovac, Ratka Mitrovića, Kijevska, Drinska i Zeleni venac.

Linija 56E je tako ujutro od Zelenog venca do Petlovog brda imala svega 4 stanice: Mostar, škola Josif Pančić, Žarkovo spomenik, Janka Serdara.

Kada je išao ka gradu, autobus je skupljao putnike na stanicama: Rasinska, Alije Alijagića, Jugopetrol, Serdara Janka, Labudovo brdo, Josipa Debeljaka, Žarkovo spomenik, Kijevska, Drinska, Nemanjina i Zeleni venac.

Popodne je priča bila, naravno, obrnuta.

Bus 56E stajao je i kod Odeona, potom na sledećim stanicama: Mostar, škola Josif Pančić, Žarkovo spomenik, Josipa Debeljaka, Labudovo brdo, Serdara Janka, Jugopetrol, Alije Alijagića, Rasinska i na krajnjoj stanici Petlovo brdo.

Ova linija je ka gradu imala sledeće stanice: Serdara Janka, Žarkovo spomenik, Kijevska, Drinska i Zeleni venac.

Ova praksa se, uprkos početnoj zabuni i vremenu koje je bilo potrebno da bi se većina putnika navikla na promenljivi raspored stanica, pokazala zadovoljavajićom, pa je odlučeno da se i na još nekim linijama uvese E sistem.

Možda najpoznatiji “ekspres” u gradu je bio 706, koji od Trga republike do Batajnice nije imao ni jedno jedino stajalište. Sličan režim imala je i linija 704 za Zemun polje. Stanice su, potom, vremenom dodavane, ali i danas ove dve linije ne staju baš na svakoj stanici.

A pioniri čitave zamisli, busevi 53 i 56, odavno već nisu ekspres. U vremenu gužvi i sve gušćeg saobraćaja, možda bi danas ideja iz 1987. bila ponovo vredna da se razmotri.