Trg Slavija... Decenijama nije bio samo večita “zapetljancija” za vozače već najviše za – beogradske urbaniste.
Formirana je u toku okupacije u Drugom svetskom ratu zbog potreba nacista koji su tuda vozili svoje kamione natovarene sa hiljadama logoraša – vodili su ih u patnju i smrt na Banjici i Jajincima
Kao da je njeno takvo rođenje donelo i kasniji senzibilitet ovog velikog kružnog toka: posle rata u njen centar je bio umetnut grob Dimitrija Tucovića.
Ostala je nedovršeno mesto i ozbiljan izazov za valjano uključenje u beogradski saobraćaj ali i izgled.
Neko je tako 1980. godine rešio da konačno ulepša Slaviju ali… Nastala je opšta pobuna. Počele su javne rasprave o novom urbanističkom projektu koji je podrazumevao rušenje nekoliko preostalih zgrada po obodu trga i zatvaranje ulice Kralja Milana (tada Maršala Tita) za saobraćaj. Tu je bilo i ukidanje trolejbusa u ovom pravcu i uvođenje nekakvog minibusa od Kalemegdana do Cvetnog trga. Dakle – pešačka zona.
Primedbe su se našle pred Sekcijom za plan i razvoj Gradske konferencije Socijalističkog saveza. Najviše su se za uređenje Slavije interesovali građani Vračara i Savskog venca, ali i pravi stručnjaci.
Oštre primedbe iznela je najpre direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Aleksandra Banović.
“Čitava akcija oko uređenja vođena je bez pravog učešća našeg Zavoda. Na Slaviji su tri objekta svrstana u ‘A’ kategoriju spomenika koja urbanisti planiraju da ruše, tamo su – sala mira (u bioskopu ‘Slavija’) zgrada pored hotela i zgrada u Deligradskoj 1. Mi se njihovom rešenju i narušavanju suprotstavljamo”, bila je kategorična.
Bioskop će biti sravnjen sa zemljom aprila 1992. godine, a na njegovom mestu dugo je stajala prazna poljana koja je poslednjih nekoliko godina pretvorena u javni parking. Do daljeg.
A onda se javio i “javni saobraćaj“.
“Javni prevoz se ne može isključiti iz Ulice Maršala Tita, zatim valja odustati od predloga da se od Kalemegdana do Cvetnog trga saobraća minibusima, a na samom trgu treba zadržati takozvani tramvajski ring izneo je Lala Lazić, direktor razvoja GSB neke od zamerki Skupštine SIZ javnog saobraćaja.
Jedan Zvezdarac se pridružio kritikama i stavio tačku na sednicu.
“Zašto u materijalu za javnu raspravu nisu bar kratko nabrojani značajni spomenici kulture u ovom delu grada i šta se namerava s njima. Materijal za raspravu nije bio kompletan, a mi ne možemo samo rušiti, već i čuvati“, bila je primedba Toda Dimitrića, predsednika Sekcije za plan Zvezdare.
I tako je sve ostalo po starom. Bez ikakve promene sve do te 1992. kada su bez objašnjenja porušeni bioskop “Slavija” i stara apoteka pored nje. Zaključeno je tako te 1980. da o Slaviji treba još da se govori.
Ali, izgleda da dogovora nije bilo. Umesto toga, izvođene su parcijalne akcije po njenom obodu, poput rušenja zgrada za izgradnju Narodne banke Srbije. Tako je bilo sve do 2017. godine kada je trg potpuno obnovljen, tramvajski saobraćaj “smiren” na obodu kružnog toka, a umesto groba u centru izgrađena je – fontana. Prvi put posle 75 godina.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
