Kad je za sreću stvarno bilo potrebno – troje

Ljubav jednog Bože i njegove izabranice zagorčala je neverovatna birokratska zavrzlama u koju su upali ni krivi ni dužni sredinom 1987. godine.

Socijalizam podržava ljubav, ali kada je u pitanju birokratija i čudni zakoni kojima se organizovalo stanovanje u tom sistemu, nikako nije bio jednostavan i umoljiv.

Boža i njegova devojka morali su da nađu nekog TREĆEG partnera (ne, nije šala!) i to partnera koji hoće da CEPA svoju porodicu, kako bi živeli zajedno u jednom normalnom stanu.

Ako niste dete socijalizma, sigurno vam ništa neće biti jasno i sa ove vremenske distance zaista je bizarno!

Naime, Boža je bio korisnik stanarskog prava. To znači da je imao stalan posao, zdravstveno i socijalno i sve ono što ide, kao i jednu priliku o kojoj se danas sa nostalgijom govori: da dobije stan od preduzeća. Doduše, ne u vlasništvo jer to tada nije bilo moguće, već na korišćenje.

Dobro, nije to bilo loše. Božin, odnosno, društveni stan koji je dobio da u njemu živi, bio je mali, jednosoban, shodno njegovim potrebama. Deluje kao jedna lepa priča, osim što… Ili, hajde da objasnimo ovako: u to vreme malo ko je mogao da kupi stan, podrazumevalo se i sistem je bio takav da za svoj rad u firmi bude obezbeđen i krov nad glavom.

Sličnu priču ima i njegova devojka kojoj ne znamo ime, jer ga u očajnom pismu koje je uputio jednim novinama, tražeći pravni savet, te 1987. godine nije naveo.

E sad, njih dvoje želeli su da formiraju porodicu, ali kako da koriste dva mala stana? Danas bi to bilo lako – prodali bi ih i kupili veći. Ili bi ih izdali ponaosob i iznajmili veći. Ali, kako da prodaju ili izdaju stanove koje samo koriste zahvaljujući ugovorima koje imaju sa svojim preduzećima?

Niko takve stanove nije prodavao, a bilo je mnogo korisnika stanarskih prava, čitavi soliteri i blokovi građeni su baš za takav sistem stanovanja.

Umesto toga, menjali su se međusobno, sa drugim porodicama, odnosno, korisnicima, ukoliko bi našli one sa kojima bi im takav dil odgovarao.

Ali, Boža i njegova buduća žena morali su da se upuste u nemoguću misiju: da menjaju dva manja stana za jedan veći. Doslovno, morali su da nađu bračni par koji se razvodi!

Od ovoga, stvarno, boli glava. Pogledajte samo ovaj birokratski pravni odgovor:

Zakon o stambenim odnosima SR Srbije predviđa mogućnost zamene stana u cilju spajanja ili razdvajanja dveju porodica. Ako i kada dođe do zaključenja braka između Vas i Vaše izabranice i pošto ni jedan od vaša dva stana ne zadovoljava normalne stambene potrebe vas dvoje, to imate pravo da izvršite zamenu tih stanova za jedan veći stan koji bi zadovoljavao vaše potrebe ustanovanju.

Jer, normalno je da bračni drugovi žive i stanuju u jednom, a ne u dva stana. Dakle, možete da pristupite postupku za zamenu stana sa nosiocem stanarskog prava većeg stana, koji želi da cepa porodično domaćinstvo. Kada nađete takvog partnera, morate prethodno da ishodite saglasnost za zamenu sva tri davaoca stanova na korišćenje, pa da zatim zaključite ugovor.

Šta je bilo sa Božom i njegovom izabranicom, da li su uspeli u svojoj nameri, i našli tog “trećeg” koji se razvodio, pa da on i bivša žena mu, pređu u Božin mali stan, odnosno, u stan njegove izabranice, a da Boža i devojka mu pređu u njihovo dojučerašnje porodični gnezdo i tamo započnu svoj novi zajednički život – ostalo je zauvek nepoznato.

Ali, da nije bilo lako sa stanarskim pravom u socijalizmu – nije. Makar i za zaljubljeni par kada, verovalo se nekada, ljubav može da pobedi sve teškoće. Doduše, uz malu pomoć jednog upravo razvedenog muža ili žene.