Kako su 4 predsednika SAD ostala u Beogradu

Srbija, odnosno prethodno Jugoslavija, što kraljevina što socijalistička, dobre odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, posebno u teškim vremenima Prvog i Drugog svetskog rata, iskazivala je na više načina.

Ono što je posebno efektno, i prevashodno blisko građanima, jesu nazivi ulica po znamenitim ličnostima, koje građani svakodnevno pominju. Zato su zbog svojih važnih uloga za našu zemlju i narod u različitim epohama u Beogradu čak četiri važne saobraćajnice imenovane po američkim predsednicima!

U prestonici možete da se vozite ili šetate ulicama Džordža Vašingtona, Ruzveltovom, Džona Kenedija ili Bulevarom Vudroa Vilsona.

1) Ulica Džordža Vašingtona

Ovo je bila prva ulica u Beogradu imenovana u čast jednog američkog predsednika – i to prvog koga su imale SAD. Ali, što je još zanimljivije, postoje čak dve takve u Beogradu!

Duža i poznatija je na opštini Stari grad, prostire se od Takovske gde se završava ulica 27. marta pa do Bajlonijeve pijace i Skadarske odakle se iz nje “rađa” Cara Dušana. U dužini od nekih 700 metara veoma je važna za život u prestonici.

Njena imenjakinja je znatno kraća i ne igra tako bitnu ulogu, a njome se može proći u tih nepunih stotinjak metara (95) kada se nađete u Zemunu pa biste da iz Petra Kočića preprečite u Radoja Dakića.

Istorijski gledano Vašington lično nije bio u prilici da nešto posebno učini za Srbiju koja je tad bila pod osmanskom okupacijom ali je jedan od osnivača SAD i jednoglasno izabran za prvog predsednika 1789. godine.

Izuzetno velika uloga SAD u bliskim savezničkim odnosima našeg i američkog naroda u Prvom svetskom ratu bila je povod za ovakav izraz zahvalnosti u novoformiranoj Kraljevini Jugoslaviji.

Prvi put nazvana je po Vašingtonu 1933. i tako je bilo sve do nemačke okupacije kada su je nacisti preimenovali u Palilulsku. To je potrajalo, na sreću, svega tri godine, i ljudi nisu ni prihvatili, a već 1946. vraćeno joj je originalno ime. I ono traje do dana današnjeg.

A pošto je ta ulica u užem centru Beograda logično je da je postojala i pre 1933. i da je morala biti nekako zvana. Vidinska je bila od 1896. pa do pomenute godine pred Drugi svetski rat, a pre Vidinske upisana je bila kao Bolnička 1872, jer u njoj se nalazila Prva varoška bolnica od 1868.

2) Ulica Ruzveltova

Zadržaćemo se još u tom delu prestonice. Krenemo li naviše iz Džoržda Vašingtona i nastavimo samo pravo kroz 27. marta izbićemo na Ruzveltovu.

E sad, u javnosti se baš ne zna po kom je Ruzveltu ponela ime – da li po Teodoru 26. ili po potonjem 32. predsedniku Frenklinu. Podaci kažu da je ipak po Frenklinu koji je kao predsednik Amerikance predvodio u četiri mandata od 1932. pa do smrti u aprilu 1945, što će reći da je bio jedna od najvažnijih karika saveznika u borbi protiv pošasti nacizma i fašizma.

Ruzveltova ulica, tako je nazvana 1946. po oslobođenju u znak izuzetne zahvalnosti za američku pomoć u hrani, lečenju ranjenika, oružju, vozilima tokom borbe protiv nacizma u Drugom svetskom ratu.

Ulica razdvaja dve beogradske opštine Palilulu i Zvezdaru, a u dužini od 900 metara vodi od Bulevara kralja Aleksandra do Novog groblja.

I ona je u nekim ranijim godinama imala neka druga imena pa se tako, nekako logično, na početku pisala Put ka novom groblju i to u periodu od 1888. do 1896. godine, pa opet dalje istim tragom bila Grobljanska od 1896. do 1946, s tim što je u kratkom periodu od 1937. do 1940. godine bila Geteova ulica, po slavnom nemačkom piscu.

3) Ulica Džona Kenedija

Po 35. američkom predsedniku ime nosi ulica koja poput Ruzveltove predstavlja granicu dve opštine, s tim što su ovoga puta u pitanju Novi Beograd i Zemun.

Da bi se kroz nju prošlo potrebno je prevaliti nešto oko kilometar i 450 metara. Toliko ima od Bulevara Nikole Tesle, tamo kod hotela Jugoslavije, pa do Tošinog bunara.

Odnosi Titove Jugoslavije bili su veoma dobri sa SAD, a dodano ojačani posle Informbiroa. Međutim kada je Staljin umro i kada počinje otapanje hladnih odnosa sa SSSR, na mesto predsednika Amerike dolazi general Dvajt Ajzenhauer i 1953. mandat započinje kao vatreni antikomunista.

Nastaje negativna faza – odbio je poziv da dođe u SFRJ, a nije želeo ni da Josipa Broza primi kada je ovaj bio u Njujorku na zasedanju UN. Upravo zato je lik Džona Kenedija, narednog predsednika, itekako značajan za tadašnju zemlju.

Uspostavio je ponovo međudržavne odnose na najvišem nivou odmah po preuzimanju mandata. U njegovo vreme je izuzetno porasla američka pomoć zemlji koja se još sporo oporavljala od rata. Bio je najomiljeniji američki predsednik u Jugoslaviji. Tita je pozvao u Vašington. Nažalost, on je bio poslednji svetski državnik koji se susreo sa Kenedijem jer je američki predsednik potom ubijen u atentatu 22. novembra 1963.

Odmah posle ubistva, u znak solidarnosti sa američkim narodom i u znak poštovanja prema Džonu Kenediju, Tito je zahtevao da se tako nazove jedna od ulica u našem glavnom gradu. Prethodno je od 1940. do 1947. taj potez nazivan Žarkova, a od ’47. pa do atentata u Dalasu Zagrebačka.

4) Bulevar Vudroa Vilsona

I sada dolazimo do predsednika koji je poslednji dobio svoj put u Beogradu: Vudro Vilson, 28. predsednik, predvodio je SAD od 1913. do 1921. godine, najviše kroz teške godine Prvog svetskog rata.

Po okončanju sukoba 1919. godine uručena mu je Nobelova nagrada za mir. Za njegov doprinos čovečanstvu. A kakav je doprinos dao direktnim odnosima sa Srbijom? Izuzetan!

Istoričar Mile Bjelajac mišljenja je da je bio najveći saveznik Srbije u Prvom svetskom ratu, dok je Obrad Kesić ranije izneo stav da je Vilson “bio kum Jugoslavije” i da je “bio glavni motor koji je pokrenuo tu priču”.

Posebno je bio blizak sa srpskim naučnikom Mihajlom Pupinom koji je pružio ogroman doprinos pobedi svoje otadžbine organizujući dobrovoljce iz Amerike za dolazak na Balkan i, još više, u iscrtavanju granica nove Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1919. na mirovnoj konferenciji u Parizu.

Ostao je zapamćen govor predsednika SAD na četvrtu godišnjicu austrougarske objave rata Srbiji, 28. jula 1918. godine, kada je taj dan proglasio “Srpskim danom”.

“Mada nadjačani nadmoćnijim silama, njihova ljubav prema slobodi ostala je neumanjena. brutalna sila nije uticala na njihovu snažnu odluku da žrtvuju sve za slobodu i nezavisnost“, kazao je tom prilikom.

Dao je da se tada, na Vidovdan, u većini tadašnjih listova objavi njegova poruka hrabrom srpskom narodu “da su načela za koje se Srbija viteški borila i propatila ista ona načela za koja se zalažu Sjedinjene Države”.

Tada se na Beloj kući u Vašingtonu zavijorila srpska trobojka što je bio presedan jer nikada pre zastava nijedne druge države osim SAD nije bila podignuta iznad rezidencije američkog predsednika.

Setite se njegove ljubavi prema našem narodu kada budete prolazili stambeno-poslovnim komleksom Beograd na vodi kroz koji od Karađorđeve ulice do Bulevara Živojina Mišića u dužini od 1,8 kilometara vodi Bulevar Vudroa Vilsona.

Tri velikana važna za Srbiju spojena su tako zauvek tim širokim bulevarom u novom delu srpske prestonice.