Kad u predsoblju zazvoni poziv direktno sa neba

Jedna od vesti koja se pojavila u novinama u proleće 1987. godine bila je za tadašnje čitaoce toliko neverovatna da je lako mogla da spada u rubriku o naučnoj fantastici.

Naime, iz nekadašnje jugoslovenske nacionalne avio kompanije, popularnog JAT-a, stigla je najava da će u širokotrupne avione DC-10, tada najveće koje je imala u floti za interkontinentalne letove za Ameriku, Aziju i Australiju, uvesti – telefone za razgovor putnika sa svojim kontaktima na zemlji! 

Putnici će moći, rekli su iz JAT-a, da tokom leta preko satelistke veze normalno razgovaraju sa svojim porodicama, prijateljima ili rođacima ka kojima su poleteli, il isa poslovnim partnerima ukoliko su bili na službenom putovanju.

Ovaj novitet je za to vreme bio daleko iznad nivoa razmišljanja, standarda i očekivanja prosečnog Jugoslovena, svojevrsno pravo čudo novih komunikacionih tehnologija koje su u dekadi 1980-tih ubrzano menjale način na koji svet funkcioniše. 

“Tokom ove godine u avione DC-10 uvodimo i telefone tako da će putnici, preko satelita, u svakom trenutku moći da se jave kome hoće na zemlji”, ponuda je koja je, objavljena 1987. u domaćoj štampi, delovala tako daleko običnom radnom narodu, ali ne i njihovim šefovima, prvim biznismenima, političarima, ali i stručnjacima koji su osvajali svet.

Satelitski telefoni u putničkoj kabini bili su tako, deo poslovne ekspanzije nacionalnog avio prevoznika koja je uključivala i mnoštvo novih interkontinetalnih linija, poput onih za Kalkutu u Indiji, Peking u Kini i američki Los Anđeles.

Plan je bio da se našim avionima 1987. godine preveze 200.000 putnika, a deo njih će moći, ukoliko za to bude potrebe, i da se “iztelefonira” dok bude leteo and Atlatnskim ili Indijskim okeanom.

JAT je tada u svojoj floti imao čak četiri aviona DC-10 i spremao se najam i petog.

Satelitski telefon u putničkoj kabini bila je zaista visoka tehnologija za to doba ali i veoma skupo rešenje, ustvari, puka stvar prestiža velikih avio kompanija. Iako rešeni da ga uvedu, u JAT-u sve do potpunog sloma u proleće 1992. godine kada su nametnute međunarodne sankcije koje su ukinule sve letove domaće kompanije van terotirije tadašnje Jugoslavije, to ipak nisu učinili, čak ni kao pilot projekat.

Ono od čega se počelo u svetu bile su telefonske veze putem radio signala ka zemlji i to se zvalo Airphone. Bile su to svojevrsne telefonske govornice u avionu, ali sa bežičnom slušalicom koju ste mogli da ponesete do svog sedišta. U nekim avionima najvećih američkih, evropskih i azijskih aviokompanija koje su uvele ovaj telefon, slušalice su bile žične i postavljene na po jednom sedištu u redu i to u paru ili kod svakog sedišta.

Razgovori su se plaćali kreditnim karticama i nisu bili jeftini. Ako biste prekoračili neki minut “ošurili” bi vas, a kreditna kartica bila je zarobljena u aparatu i samo skidala novac s računa. Ovi telefoni dugo su ostali u upotrebi, u nekim avio kompanijama čak do 2000-tih godina!

U početku to je bila veza aviona i zemlje, “fiksirani” mobilni telefon, pa je mana bila ta što sistem nije radio dok je avion bio iznad okeana.

Ono što je JAT nagoveštavao bio je znatno napredniji sistem Skyphone koji je od samog starta bio satelitski telefon. Poenta je bila da možete da pričate i iznad okeana na letu do Amerike ili Australije. Ali, svi veliki planovi JAT-a za ovakvu inovaciju potonuli su doslovce za jedan dan, uvođenjem sankcija u maju 1992.

Danas je u većini aviona svih kompanija moguće razgovarati najnormalnije telefonom sa bilo kim na zemlji, iz bilo koje tačke na nebu: kupovinom “vremena” kod stjuardese, preko interneta ćete se začas povezati na svoj WhatsApp ili Viber nalog i pozvati koga god želite.

Satelitski internet na koji je avion povezan daje kvalitetnu i stabilnu vezu, pa ako želite i ne smetate saputnicima na susednim sedištima, možete da razgovarate i tokom čitavog trajanja leta. Eh, da je to neko mogao da i pretpostavi one 1987. godine…