Kako smo dobili “papir” za slobodno putovanje
Počela je sezona godišnjih odmora i u posebnoj putnoj groznici, rezervišemo destinacije koji mame sa interneta i reklama turističkih agencija. I obično tada, u zadnjem minutu pred polazak, proveravamo datume isteka pasoša - bez koga se na put ne može. I
Prve škole na mestu gde će kasnije izgoreti Narodna biblioteka
Dok generacije mladih umetnika u našem vremenu stasavaju na Akademiji likovnih ili Primenjenih umetnosti u Beogradu, znameniti srpski slikari i vajari 19. pa i 20. veka, svoje prve likovne korake učili su u inostranstvu. Priča o tome kako i kada
Prestonica Srbije za jedan dan
Niti manjeg mesta, niti značajnije uloge u istoriji Srbije: malo ko bi danas na karti mogao da pronađe selo Pećani. Skriveno između Ostružnice, Umke i Velike Moštanice, praktično stešnjeno i nejasno odvojeno od ostatka ovih razuđenih naselja, Pećani, danas deo
Beograđani i okupatorska propaganda – oglasima protiv “kruha” i latinice
Bedan je bio život pod okupacionom čizmom u Beogradu tokom Prvog svetskog rata: strepelo se za goli život, za najmilije i za to šta nosi sutrašnji dan. Hoće li biti korice - kruha? Okupatori na Terazijama slave roďendan austrougarskog cara Franje
Trnovit put do prve muzičke škole u Beogradu
U tek oslobođenoj Srbiji u 19. veku započelo se sa radom na svim poljima, kako politike, ekonomije i prava, tako i nauke, kulture i umetnosti. Iako su finansijske prilike onemogućavale brži razvoj svih oblasti života, već za prve vlade kneza Miloša
Hram srpske vojne i nacionalne istorije srušen zbog “Generalštaba”
Sve one velelepne građevine što se i danas daju videti uz Ulicu kneza Miloša i bližoj okolini nastajale su kao plod realizacije upravo kneževe ideje da tu smesti državni, vojni i administrativni centar srpskoga Beograda. Nažalost, zbog silne želje nekih da
“Ženska deca ne smeju učiti u istoj sobi sa muškima”
Izgnanstvom Turaka i sticanjem nezavisnosti Srbije 1833. godine, društveni status žene počinje da se polako menja. Korak po korak, ona se odmicala kućnog praga i okretala spoljnom svetu. Jedan od najvažnijih faktora novog odnosa prema ženama bio je i početak školovanja
Banjalučka, Kafanska, Muftijina, Sirotinjska… kako se zvalo prvih 40 ulica u Beogradu
Samo najtvrđi kamen odoleo je najburnijim vremenima, od 15. do 18. veka, u kojima su se hrišćani i osmanski Turci borili za Beograd. A tek je uskrsnuće srpske države u 19. veku donelo vreme u kojem je grad počeo da u
Hirurg koji je lečio Beograđane bio je samouki kafedžija
Beogradsko stanovništvo, kao uostalom i stanovništvo cele ondašnje Srbije, tokom 19. veka nije bilo mnogo poverljivo prema lekarima i lekovima. Кako se onda gledalo na lekare jasno će nam pokazati jedan primer: baveći se u Topčideru knez Miloš je 1834.
Kako su velike sile delegirale svoje predstavnike u Srbiji
Ubrzo posle obnarodovanja Hatišerifa kojim je Srbiji priznato pravo na unutrašnju samoupravu, osnovana su prva diplomatska predstavništva u Beogradu. Baveći se 1835. u Carigradu državnim poslom, knez Miloš je imao kontakte sa sultanom i turskim velikodostojnicima kao i sa stranim