Pre više od 100 godina, davne 1924. Beograd je imao velike planove. Kako to obično biva, vizije se upisuju u generalne planove razvoja grada i sve to lepo izgleda na mapi, ali onda se oskudeva sa finansijama ili neko odluči da sve naprasno promeni.
Da se ova vizija ostvarila, Beograd bi danas za svaku važnu instituciju imao lepu palatu, imao bi planski građene ulice koje prate padine Zvezdare, mnogo kružnih tokova, podzemnu železnicu i veliku nadzemnu železničku stanicu Vračar!
Ovaj plan nekim manjim delom jeste ostvaren u proteklim epohama ali ništa danas ne izgleda tako lepo i planski kao što je prikazano na ovoj mapi.
Čini se da su čak i naše najlepše zgrade nasumično “razbacane” po gradu. Kada ovo vidite, biće vam jasnije da sve ima smisla.
Autor plana je bio Jovan Obradović, a naručilac Ministarstvo građevine Kraljevine SHS, kasnije Jugoslavije.
Beograd danas nema svoj jedinstveni univerzitetski centar. Rektorat i neki fakulteti su na Studentskom trgu, mnogi su “razbacani” svuda po gradu, ali je jedan broj fakulteta i danas koncentrisan u zoni Vukovog spomenika. Tu je trebalo da se izgradi čitav kompleks Univerziteta sa desetak reprezentativnih zgrada, dok bi na mestu današnjeg Vukovog spomenika bila – Nacionalna biblioteka.
Pomučili smo se da na ovoj mapi nađemo zgradu Opere, koja je trebalo da bude izgrađena kod Manježa.
Na Kalemegdanu je danas smešten Vojni muzej, a tvrđava je bila mesto opredeljeno i za etnografski i narodni muzej. Prirodnjački, koji ni danas nema svoju zgradu, ako izuzmemo mali izlagački paviljon na Kalemegdanu, trebalo je da se gradi od Botaničke bašte.
Njegov komšija bio bi Higijenski muzej, što stara Varoška bolnica danas i jeste, samo se ne zove tako. Ipak, tu bi ostao i prostor za neke bolnice, a i danas je taj kvart skoro pa gradski zdravstveni centar: tu su Gradski zavod za javno zdravlje i Gradski zavod za kožno-venerične bolesti.
Na Beogradskoj tvrđavi trebalo je da nikne i stadion i sportski centar, a tu bi bilo i dosta igrališta. Srećom, tolika intervencija na ovom spomeniku kulture nikada nije sprovedena.
Jedna od brojnih zgrada policije trebalo je da bude na u današnjem Bulevaru despota Stefana, ali ipak bliže centru grada. Ovaj bulevar bi vodio bi do radničkog naselja sa zanimljivo projektovanim ulicama u formi koncentričnih krugova. Imali bi i školu i pijacu, ali i kasarnu u komšiluku. To je današnja Stara Karaburma. Nedaleko odatle bila bi zelena oaza – današnja Zvezdarska šuma, s restoranima i sanatorijumima.
Oko Hrama Svetog Save podigli bi se Muzej Srpske pravoslavne crkve, Patrijaršijski dvor, kao i Ministarstvo vera.
Sabornu, glavnu crkvu, trebalo je da “nasledi” veliki Svetosavski hram, ali je ona do danas ostala veoma značajna s obzirom na svoju istoriju. Prekoputa bi bile bolnice i zgrada državnog arhiva.
Na Zvezdari, u današnjoj Ulici Dimitrija Tucovića nalazila bi se zgrada za izložbe i umetničke konferencije. “Dimitrijala” se još smatra magistralnom gradskom ulicom, a to je bio i deo plana iz 1924. Trebalo je izgraditi veliku obodnu Reonsku ulicu, koja bi “grlila” grad, baš u pravcu Dimitrija Tucovića, Batutove, ali bi se odatle spuštala ka pravcu današnjeg Južnog bulevara. Umesto čudnog “seckanja” puta kod Liona, na raskrsnici Reonske ulice i Smederevskog druma (Bulevara kralja Aleksandra) bi bio izgrađen veliki kružni tok sa spomenikom!
Reonska ulica prolazila bi pored Železničke stanice Vračar i to nadzemne, velike stanice u blizini koje bi bilo i pozorište. Ovo bi istovremeno bila i teretna stanica. Sreća je da nikada nije izgrađena.
Međutim, kada je u pitanju železnica, ono što je posebno zanimljivo je mreža tunela, verovatno upravo železničkih, koji bi spojili Glavnu železničku i Dunav Stanicu, a jedan bi išao i ispod Ulice kneza Miloša! Izlazili bi na veliko dunavsko pristanište, mesto gde je 30ak godina kasnije izgrađena Luka Beograd, možda baš i prema ideji iz ovog plana…
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
