ADSL – magija 4 slova koja su donela suštinski proboj

Možda još uvek nismo svi svesni koliko je usluga telekomunikacije danas bitna za naš život. Hteli mi to ili ne – sve je na mreži.

A ta mreža je divovski porasla, obuhvatila i naše račune, novčanike, kontrolu kućnih uređaja, korespondenciju s državnim organima, a da ne pričamo o medijima, fotografijama, e-knjigama, filmovima, pismima… Čak se i lečimo preko internet konekcija, u poslednje vreme objavljena su svedočanstva o komplikovanim medicinskim operacijama koje su izveli roboti upravljani od strane lekara sa nekog drugog kontinenta.

Internet je danas kao vazduh – sveprisutan. Kad nakratko nestane, shvatimo da smo u problemu!

Sa samo dve decenije brzina protoka je vrtoglavo skočila, a da to u svakodnevnom životu možda i nismo primetili.

Dvehiljadite godine, na primer, mogli ste da se zadovoljite samo dial-up konekcijom koja je imala maksimalan protok 56 kilobajta po sekundi!

To je značilo da se i namjanji fajlovi koji nisu obična poruka u telu mejla veoma sporo “kače“. Ruku na srce, niste ni imali gde da kačite velike slike, jer klaud nije postojao, a mejlovi su mogli da prime do 1 megabajt ukupno sačuvanih podataka.

Znali smo tada da može i brže, ali je to bilo tehnički neizvodljivo. Jedina alternativa je bio ISDN. Da li ste ikada čuli za to? Integrated Services Digital Network (digitalna mreža integrisanih usluga) je bila usluga koja je koristila telefonsku infrastrukturu, ali je malo ko imao uslove da se na nju priključi.

Brzina je bila i do 128 kbps, a telefon nije bio zauzet tokom uspostave internet veze.

A onda se desila stvarna revolucija – ADSL! Danas nepoznata skraćenica koja je 2003. godine zanimala svakog korisnika interneta! Jedan uređaj koji se, takođe, kači na telefonsku infrastrukturu, mogao je da vam obezbedi još brži, neprekidan internet, koji, takođe, ne blokira regularnu telefonsku liniju.

Vladala je prava jagma za ovom novom uslugom “Telekoma”, svi su želeli moćnu kutijicu koja ih stvarno povezuje sa svetom, jer dial-up je bio tako loša veza da ste njime samo mogli da “omirišite” čari interneta. A brzina – od 256 kbps do 1Mbps!

Međutim, nije mogao ni to svako.

“Kad god bismo pokušali – odgovor bi bio da naša centrala to nije podržavala. To nije bila toliko stara centrala, mi nismo imali dvojnike, ali ipak, ADSL nije mogao da se priključi. Dial-up je bila jedina opcija, mada se u to vreme pojavio i bežični internet, ali je bilo malo antena koje su davale signal van centra grada. Sve dok nije došla kablovska televizija, bili smo osuđeni na dial-up”, komentar je jednog korisnika koji je pisao “Kaldrmi” podelivši svoja sećanja na snove o brzom internetu.

Kablovska televizija, koja je nudila i internet paket bio je upravo i sledeći korak razvoja interneta.

Brzo se zaboravilo i na ADSL, jer preko kabla je protok bio i do 16Mbps.

Od tog običnog TV kabla došli smo do optike s protokom od jedan pa čak i dva gigabita po sekundi (Gbps)!

Međukorak je bio VDSL kao mnogo moćnija verzija ADSL-a. Danas je optika postala standard, uporedo sa razvojem mobilne 5G mreže.