Nemačka nuklearna bomba koja je spašavala živote po Beogradu

Nepune dve godine posle zastrašujućeg incidenta u Vinči u srce Beograda stigla je početkom 1960. – nuklearna bomba!

To je bila kobalt-bomba! U atomskom naoružanju, bomba koja koristi radioaktivni kobalt je jedan od najstrašnijih projektila. Ali mi, ipak, ne pišemo u ovom tekstu o naoružanju.

Ono što je stiglo u Beograd bila je “atomska bomba koja spasava živote” kako se o ovom čudu u svetskim medijima tada pisalo.

Kobalt-bomba je, inače, kolokvijalni medicinski izraz koji se i koristio u novinskim tekstovima, i koji je sam po sebi bombastičan.

U pitanju je zaista bilo zračenje koje je značilo život. Kada je prvi put mašina primenjena u svetu, 1951. godine, jedna mlada majka četvoro dece izlečila je rak u predelu vrata i poživela još 47 godina! Ovo je zaista bilo čudo – pojavila se mašina za zračenje koja je mnogo moćnija i čiji zraci prodiru dublje u tkivo.

Zastarela tehnika radio-terapije onkoloških bolesnika koja se do pojave kobalt-bombe primenjivala kod nas nije bila dovoljno efikasna.

Naime, koristili su se obični X-zraci sa rendgenskih aparata koji su se zadržavali na površini tela, često izazivajući opekotine.

Kada bi se moć kobalta pretvorila u voltažu, spram rendgenskih 200.000 volti to bi bila mašinerija od dva i po miliona volti! Ipak, zračenje nije radilo “na struju” i to je bila glavna prednost novog uređaja.

Dakle, to više nisu bili X zraci, već gama zraci i to direktno iz radioaktivnog izvora, ali upotrebljenog na mnogo bezbedniji način nego, na primer, raniji takvi izvori kao što je radijum i koji je lečio ljude i razboljevao ih istovremeno!

“Radioaktivan izvor kobalta ima oblik jedne kapsule, prečnika je oko 2 santimetra i smešten je u jednoj glavi loptastog izgleda koji liči na bombu zbog čega je i ceo aparat dobio naziv kobalt-bomba”, pisala je domaća štampa u vreme kada je ovaj aparat tek naručen.

Njegov izgled nije nimalo prijatan, ali je vreme zračenja znatno kraće nego kod rendgenskog aparata i ljudima je to zaista bio jedini spas. U to vreme hemoterapija tek je bila u povoju.

Ono što se jasno vidi pregledom nekadašnjih medijskih izveštaja o ovom medicinskom čudu, jeste i veoma loša slika domaćeg zdravstva pedesetih i šezdesetih godina.

“Ni polovina bolesnika od raka kojima je potrebno rendgensko zračenje ne mogu da se prime na lečenje zbog nedostatka aparature a u našim uslovima to praktično znači da hiljade bolesnika od raka ostaju bez potrebne pomoći”.

Kobalt bomba mogla je da zameni i više rendgenskih aparata, pa je ulivala nadu da će stanje biti bolje.

Pored pomenutih tehničkih prednosti za naše uslove od naročitog značaja je i činjenica da su konstrukcija, kao i mehanizam kod kobalt-bombe do te mere uprošćeni da nije postojala bojazan od kvarova i prekida u radu.

Ovaj aparat je proizvodila nemačka kompanija Siemens i za lečenje u Beogradu bio je uveden svega dve godine nakon što je počeo sa radom u Nemačkoj. Koristio se sve do 1985. godine kada je ustupio mesto aparatima nove generacije. Za tih četvrt veka spašeni su nebrojeni životi. Bila je to jedina spasonosna bomba u našoj istoriji.