Kako Surčinci 1987. “nisu dali” još jednu pistu

Beogradski aerodrom “Nikola Tesla” 2023. godine dobio je veliko unapređenje – novu pistu, paralelnu sa starom, koja se popularno naziva “umetnutom” pistom. Duga je 3.500 metara i koristi se kao alternativa u slučaju da glavna pista vanredno ne bude u funkciji, što se, naprimer, dešavalo tokom renoviranja.

Dugo je Beograd čekao izgradnju nove piste, a 1987. godine, u “zlatno doba” nekadašnjeg JAT-a taj su poduhvat zdušno kočili – Surčinci!

Da li je lokalna mesna zajednica samostalno zaista uspela da potpuno zaustavi taj izuzetno vredan projekat, teško je proceniti, ali ostala je zapamćena njihova borba protiv izgradnje druge piste aerodrima “Beograd”, kako se zvanična zvala naša vazdušna luka. Verovatno je, posmatrajući sa vremenske distance, da je još jedna kočnica bila ona – finansijska.

U svakom slučaju, ta je pista trebalo da bude udaljena oko 2.000 metara od postojeće, bliže naselju Surčin, čime bi se kapacitet za poletanje i sletanje udvostručio. “Plan RO Aerodrom ‘Beograd’ da uskoro izgradi još jednu poletno-sletnu stazu je uzbudio žitelje Surčina“, bilo je objavljeno u medijima u proleće 1987. godine.

Buka je i sada velika, žalili su se stanovnici Surčina, a tek bi sa novom pistom bila nesnosna! Život nezamisliv, nepodnošljiv, žalili su se i žalili, a svoje pismo poslali na dvadesetak adresa.

Primio je ovu žalbu i “Aerodrom Beograd”, ali se rukovodstvo preduzeća nije mnogo potreslo: “Sa Detaljnim urbanističkim planom nema pogađanja i tamo gde je predvideo ovaj plan pista će se graditi”, bili su neumoljivi.

A Surčinci su tražili makar 500 metara “lufta”, odnosno, da se pista sagradi na 1.500, a ne na 2.000 metara od postojeće.

Nije sagrađena uopšte, sve do modernizacije aerodroma i njegovog procvata u 21. veku. Sada je objekat aerodroma sa infrastrukturom dimenzionisan tako da može da prihvati 15 miliona putnika godišnje.

Ipak, ta druga pista danas nije tamo gde je bila planirana. U Generalnom urbanističkom planu iz 1985. godine, vidi se da je ta druga pista zaista bila projektom “slepljena” uz Surčin. To je danas, posle četiri decenije, drugačije.

Ali, to je bilo vreme i kada je Surčinski put bio pustoš.

Da pista i kuće ipak mogu da budu i komšije, pokazala je ekspanzija naselja Ledine i Novi Surčin, gde se u novije vreme uveliko gradi, uprkos čeličnim pticama koje sada dižu finu buku, zahvaljujući novim motorima koji odavno više nisu kao oni čija buka je “cepala” nebo i sluh ljudi na zemlji 1980-tih. A Surčinci im više ne zameraju.