Kad je Kosta Kumanudi doterao tramvaj do “Cvetka”
Po okončanju Prvog svetskog rata, tamo negde od 1920. godine, Beograd je naglo počeo da se širi. Ono što je do juče bilo udaljeno selo, već danas je postajalo gradska periferija. Narod se sjatio u prestonicu sa svih strana, a
Duga bitka za srpsku prugu protiv tri imperije
Danas nam je skoro pa potpuno nepoznato da je mala, i još uvek vazalna u odnosu na Otomansku Tursku, kneževina Srbija još 1851. godine počela da razmatra - izgradnju železničke pruge! Srbijom je u to vreme vladao knez Aleksandar Karađorđević koji
Dunavske vile na putu za klanicu
Priče o vilama, mitskim bićima našeg narodnog pripovedanja, vezuju se za daleke planine, čudesna jezera i izvore, za korice bajki i spokojne dečje snove. Ali i Beograd je imao svoje vile! Jer, upravo se jedan od najsivljih, najbrutalnijih i najprašnjavijih krajeva
Veće od gradova
Dugo već važi mit da je Novi Beograd najveća opština u Srbiji. Ali, to nije tako, jer je čitav Grad Novi Sad, zapravo, jedna opština u kojoj živi 367.121 stanovik. I to je jedini izuzetak kada je u pitanju beogradska
“Izmestiti Savu!” – nadrealan plan Singidunum Novissima iz 1922.
Oduvek se nastojalo da Beograd poprimi što lepši i što funkcionalniji izgled, da se modernizacijom olakša život njegovim stanovnicima kojih je s godinama bivalo sve više. Rušen u raznim invazijama, u miru se gledalo kako i šta popraviti nabolje, nešto
Ime elitnog naselja poznato sa dve GSP table
Kotež ili Neimar? To su dva potpuno različita dela grada, rekao bi svako ko poznaje Beograd. Kotež je na Paliluli, tačnije, na levoj obali Dunava, a Neimar u srcu Vračara. I oni koji na Neimar nikada nisu kročili, videli su
Od ulice do bulevara – ali i natrag
Beogradu je oduvek manjkalo pravih, širokih bulevara, sa prostranim kolovozom i trotoarima, drvoredima, cvetnim alejama i velikim zelenim provršinama koje dele saobraćajnicu na dva smera. Jedina dva prava gradska bulevara su čuveni Bulevar kralja Aleksandra i Bulevar oslobođenja. To su impresivne
San dug 70 godina – Moravski put
Prve debate o izgradnji puta koji bi spajao Beograd i Niš, a onda dalje išao Grdeličkom klisurom do Skoplja, počele su još davne 1950. godine. Danas je teško i zamisliti da se umesto sadašnjeg auto puta, u nekadašnjoj Jugoslaviji znanog
Simbol gradskog preskakanja Dunava – Borča
Jedno staro banatsko selo, osnovano na plavnom terenu, daleko od grada i sa burnom istorijom, danas je simbol beogradske periferije, mada već dugo ne tako daleke kada se posmatra dvomilionski grad. To nekadašnje selo postalo je upečatljiv primer ekspanzije prestonice van
Dan u kome su šine prešle Savu
Da li Vam je nemoguće da zamislite scenu u kojoj ulazite u tramvaj ispred hotela Moskva, pa se onda spuštate niz Prizrensku (da, u današnjem kontra-smeru) i izbijate preko Zelenog venca i Brankove na novi most, prelazite Savu i zatim