Kako je najvredniji orden Kraljevine Srbije vraćen u Beograd

Jedna vest s početka ove godine da je na izložbi u vitrinama Istorijskog muzeja posebno mesto zauzelo jedno od najređih i najskupljih srpskih odlikovanja – Orden Miloša Velikog IV stepena – iz nekog neobjašnjivog razloga prošla je neprimećena u javnosti.

A razloga za pažnju itekako ima. Jer, priča oko ovog odlikovanja, nekada najvažnijeg u Kraljevini Srbiji u epohi dinastije Obrenović, najviše govori o istoriji srpske nesloge, sukoba i nezrelog odnosa prema sebi samima. Istog onog na koji su oduvek računale sile koje su Srbiju surovo pomerale na geopolitičkoj mapi Evrope i sveta. Ali, za početak – krenimo od kraja.

Otkupljen je sredinom 2024. na aukciji koja se vršila na pomalo neočekivanom mestu za takvu jednu akviziciju: u Zagrebu. Za koju sumu je kupljen ovaj neprocenjivo vredan deo srpske istorije – ostala je tajna. Baš kao i ime poznate ličnosti koja ga je potom darovala Srbiji na čuvanje zanavek. Upućeni kažu da je otkup organizovao i orden doneo u Ministarstvo kulture koje bi trebalo da ga dodeli Istorijskom muzeju Srbije jedan doskorašnji ministar koji je insistirao na anonimnosti.

Ono što se još jedino zna jeste da je jedini drugi poznat primerak Ordena Miloša Velikog prethodno kupljen na drugoj aukciji 2023. godine u Velikoj Britaniji bio plaćen čak 46.250 evra!

Prvi put kada je pomenuto postojanje takvog srpskog odlikovanja, do tada potpuno izbrisanog iz kolektivne svesti u Srbiji, bilo je 2017. godine.

Tada se na sajtu aukcijske kuće “Emedals” iz Kanade pojavio oglas za prodaju Zlatnog ordena Miloša Velikog sa srebrnom zvezdom i krunom sa brilijantima. Traženo je čak 240.000 dolara!

Odmah je i prodat. Kome – nikad se nije saznalo.

Inače, Orden Miloša Velikog Prvog stepena je predstavljao pravu dragocenost, jer je izrađen od 18-karatnog zlata i optočen sa 86 dijamanata, i dodeljivan je samo članovima kraljevske porodice. Obrenović.

Na portretu koji je uradio dvorski fotograf Milan Jovanović, na grudima kralja Aleksandra vidi se Orden Miloša Velikog I reda, a takođe je vidljiv i na portretu kraljice Drage. Jedan primerak je dodeljen caru Austrougarske Franji Josifu

U sva četiri stepena koliko je imao Orden Miloša Velikog u Beču je izrađeno svega 255 primeraka.

U Kraljevini Srbiji do nasilnog i krvavog svrgavanja Obrenovića 1903. godine to je bilo odlikovanje od najvišeg značaja. Kao što mu ime kaže, izrađeno je u spomen na Kneza Miloša Obrenovića, osnivača moderne srpske države, čoveka koji je pokrenuo bespovratni proces srpskog oslobođenja od vekovne turske okupacije.

Svih 255 primeraka je dodeljeno u svega pet godina. Kada su na vlast oficirskim pučem došli Karađorđevići, novi kralj Petar I nije želeo da narod išta više podseća na vremena pre Majskog prevrata.

Gde god da su ovaj orden našli zaverenici su ga uništavali. Uništavali su ga i oni kojima je krasio grudi i kojima su Miloš i njegovi naslednici i dalje bili bliski srcu, ali došlo je takvo vreme da bi bilo kakvo dalje povezivanje sa njima moglo biti pogubno po nosioca tog raritenog priznanja, darovanog upravo onima sa naročitim zaslugama i vernosti dinastiji. Zato mu je današnja vrednost vrtoglava, i to ne samo u finansijskom smislu već kudikamo više kao dela izgubljene i namerno uništene srpske istorije.

Ustanovio ga je kralj Aleksandar I, poslednji Obrenović, 17. decembra 1898. u čast 40 godina od Svetoandrejske skupštine i povratka kneza Miloša na vlast. Na aversu je ćirilični natpis “Cveti 1815”, dan kad je podignut Drugi srpski ustanak, a na reversu “Miloš Veliki”. Prvi red odličja je lenta sa zvezdom, Drugi red je orden o vratu sa zvezdom, Treći red je orden o vratu, a Čevrti red je orden na prsima.

Umesto ovog ordena Karađorđevići će ustanoviti danas famoznu Karađorđevu zvezdu. Ali, za razliku od tog novog ordena, izrađenog u potpunosti po uzoru na ordene Carske Rusije, Orden Miloša Velikog je u sebi sadržao srpsku srednjevekovnu tradiciju jer je imao oblik kraljevske krune dinastije Nemanjića.

Primerak koji je tako požrtvovano dopremljen u Beograd i koji, nažalost, sada još uvek, neznano zašto, stoji negde van pogleda javnosti – jedini je ikad poznat da se nalazi u zemlji čiju je slobodu i borbu trebalo da slavi.