Nekadašnji centar državne propagande na polju u Zemunu

Kada danas krenete Batajničkim putem ka Zemun polju i Batajnici, naići ćete u jednom trenutku na tačku poznatu kao “Elektronska industrija”.

Tu se nalazi proširenje kolovoza kod nekadašnjeg giganta elektronike, skretanje za kamp na Dunavu i jedan samački hotel.

Neupadljiv, skriven među krošnjama, ali ipak sveden i lep, glavni objekat ovog hotela zapravo je jedna od najstarijih zgrada usred nepreglednih zemunskih polja. Za vreme pre Drugog svetskog rata, kada je zdanje sagrađeno krajem tridesetih godina 20. veka, bilo je pravo čudo.

Ne samo zato što se nalazilo “usred ničega” između Zemuna i tadašnjeg sela Batajnica, već je objekat bio okružen antenama, stubovima, žicama… Futuristički, kao neko polje za istraživanje Nikole Tesle.

To je, zapravo, bila “Državna kratkotalasna radio stanica u Zemunu”. Na samoj kapiji modernističkog zdanja stajao je grb Kraljevine i veliki natpis: “Kratkotalasna radio stanica”.

Dok danas ovde spavaju radnici, sportisti i svi oni koji dolaze poslom u Beograd, a nemaju stan u prestonici, nekada su se emitovali radiotalasi, a potom, kada je prestala potreba za takvom stanicom, ovo zdanje postalo je fabrika gramofonskih ploča PGP.

Stanica je bila naizgled običan “radio”, ali je zapravo bila moderna “mašinerija” kojom je Jugoslavija zakucala na vrata propagande kakva se u to vreme preko radija, kao prvog elektronskog mas-medija uveliko odvijala u celom svetu.

Ovolike antene ukazuju na karakter stanice – poenta je bila u tehnici, jer je signal mogao da se čuje širom sveta i pre pojave satelita, odbijanjem o jonosferu! Zato je program emitovan na 12 jezika.

– Izgradnja radio-stanice dovoljnog emisionog kapaciteta od nacionalnog je interesa, jer to predstavlja jedini način odbrane od neprijateljske propagande – govorio je Kosta Luković, šef Centralnog presbiroa vlade Kraljevine Jugoslavije. Odluku o realizaciji ove ideje donosi naredne godine vlada Milana Stojadinovića.

Radiostanica je 1937. godine uspela da ostvari i prekookeanski signal.

Bombardovanje 6. aprila 1941. prekinulo je program, da bi stanicu potom preuzeli Nemci i koristili je kao vojnički radio, zloglasni SoldatenSender Belgrad. Na njegovim talasima se tada mogla čuti i famozna pesma “Lili Marlen”.

Prema istorijskim izvorima, radiostanica je otvorena 8. marta 1936. godine kao državni medij. Snaga ove radiostanice bila je najpre jedan kilovat, da bi se kasnije udesetostručila.

Njen naslednik u drugoj polovini 20. veka bio je danas potpuno zaboravljeni “Radio Jugoslavija” koji je ugašen 2015. godine.