Jezivim zvucima na radiju Modli je pravio prvi beogradski internet i donosio budućnost

Ako ste se rodili u vreme da ste početkom 1980-tih već slušali radio, onda se sigurno sećate jedne neverovatne i veoma nekonvencionalne situacije koja je do dana današnjeg ostala pravi fenomen istorije domaćih medija. Ali i ne samo medija već kompletnog tehnološkog progresa našeg društva…

Nepodnošljivo pištanje i zujanje na radiju, bez muzike i glasa, bilo je zaštitni znak subotnjih popodneva na početku te decenije 1980-tih. Trajalo bi po nekoliko minuta i zaista se teško izdržavalo dok ne prođe. Kada bi započelo, ama baš svakog slušaoca bi trglo i naježilo, ali nije prestajalo.

“Ovo mora da je neka ogromna greška”, pomisli bi mnogi, u neverici kada bi se idućeg vikenda na istoj frekvenciji tada veoma slušanog radija Beograd 202 apokaliptična buka – ponovila. I tako mesecima, pa čak i godinama….

Ali, nisu baš apsolutno svi bili pometeni tom užasnom tehničkom kakofonijom. U svojim kućama i stanovima neko bi čekao baš taj trenutak i upalio kasetofon, da ove “vanzemaljske” zvuke snimi od početka do kraja.

Bila je to decenija u kojoj su se kod nas pojavili prvi kućni računari, napredne “igračke” entuzijasta, koje su tražile kefalo za programiranje.

Kucanje kodova, preteče današnjih programa, bi nekada trajalo satima i danima, pre nego što bi se na ekranu kućnog televizora za koji je računar bio priključen, jer nisu imali svoje ekrane, pojavi magija!

Tako su se kalili prvi pravi programeri, strasni gejmeri, pa i grafički dizajneri.

Zamislite samo to čudo kojim upravljate svojim komplikovanim instrukcijama, uzurpirajući pritom jedini porodični televizor.

Svet prvih kompjuteraša iz dnevne sobe bio je tih nekoliko kilobajta RAM memorije. Ako nestane struje ili se kompjuter resetuje – sve se briše i kuca se ponovo. Ili se to snimi na kasetu, što je računarima dalo mnogo veći smisao.

E sad se vraćamo na radio talase i pomenute čudne zvuke. I jedno ime koje se kao dobri duh javljao iz etra. Zoran Modli.

Sa prvim računarom, legendarnim “Spektrum ZX81” upoznao se 1983. godine. Imao je memoriju od samo jednog kilobajta. Potom je nabavio novi Spektrum sa 48 kilobajta.

Omađijan tehnologijim, odlučio je da gotove programe i igrice, ono što se kucalo satima, a snimalo se na audio kasetu u nepostojanju drugog formata za skladištenje, jednostavno emituje na radiju, u emisiji “Ventilator 202”.

Tamo su se začuli su se i oni “svemirski” zvuci, koje smo spomenuli na početku teksta. Ti neobični tonovi bili su jezik kompjutera. Kada bi se sa radija snimili na audio kasetu, pri ponovnom puštanju bi se očitali u posebnom “kasetofonu” za neki od prvih računara. Tako se buka sa radio talasa naknadno dekodirala u programski napisan jezik, i desila bi se ona magija na kućnom TV-u jer bi se očitala i pokrenula neka nova igrica!

Tako je Modli od radija napravio prvi beogradski internet.

Ideju da se kasete snimaju s radijskog programa predložio mu je urednik časopisa “Galaksija” Jovan Regasek.

Najpopularniji računar tog vremena bio je “Komodor 64”, a na glasu je bio i Atari 2600. Bilo je i domaćih modela, poput “Galaksije”, koju ste morali sami da sklopite po uputstvu.

Kakvu je viziju i maštu imao Zoran Modli… Kao ljubitelj računara dovodio je stručnjake iz ove oblasti, naučnike. Do kraja života ostao je vezan za radio, mada je svoje emisije pravio kasnije i u kućnim uslovima i slobodno ih delio preko Interneta.

Doslovno je spojio tehnologiju budućnosti, računare, programiranje, radio talase… Okupljao je posebne ljude. A svi zajedno su kucali na vrata budućnosti. I to svim onim jezivim krčanjem, pištanjem i zujanjem na zvučniku vašeg radija.