Okretnica Ustanička tačka je susretanja prigradskog i gradskog sveta. Tačnije – Grocke i Beograda!
Nema haotičnije okretnice od ove – na gornjem delu nižu se tramvaji, a na donjem autobusi. I uvek je gužva. “Trocifreni” samo pristižu jedni za drugima: 302 iz Begaljice, 303 iz Vrčina i Zaklopače, 304 iz Ritopeka, 305 iz Boleča, 306 i 311 iz Leštana, 307 iz Vinče.
Za linije 308 i 309, a potom i 310 ovde nije bilo mesta, pa su “osmica” i “desetka” završile na Šumicama, a “devetka”, jedna od najopterećenijih prigradskih linija, koja vozi za Kaluđericu, kod Cvetkove pijace.
Čak četiri tramvajske linije okreću se na Ustaničkoj, a ovo je jedini tramvajski pravac u gradu gde ćete retko kada naći slobodno mesto za sedenje.
Zanimljivo je to da je ova tačka nadaleko poznata kao okretnica “Ustanička” iako, zapravo, tramvaji u Ustaničku ulicu ni ne zalaze. Ova ulica se proteže od Autokomande do same okretnice.
Došlo je vreme i da se šine obnove, a plan je da se one postave u sredinu.
U šali se nekada govorilo da ćete na Ustaničkoj videti sve i svašta – od džakova do živine u gradskom prevozu. Odavno nije tako.
Grocka je od mirnog mesta na dalekom obodu Beograda, okružena mirnim selima, postala pravi megalopolis na severnom delu teritorije, onom koji se naslanja na Zvezdaru.
Kaluđerica, Vinča, Leštane i Boleč spojili su se u jednu celinu, ogromno naselje koje je od male opštine načinilo megapredgrađe sa nekoliko desetina hiljada stanovnika. Čitava Grocka, prema poslednjem popisu, ima više od 80 hiljada.
Neobična sudbina Grocke, čije je središte istoimeno malo i mirno naselje, okruženo plantažama i obalom Dunava, bila je predviđena još u urbanističkim planovima iz sedamdesetih godina 20. veka.
Ta predviđena uloga Grocke je da postane teritorija za širenje urbanog dela grada, što nijedna duga prigradska opština nije doživela – Lazarevac, Obrenovac, Sopot, Barajevo i Mladenovac ostali su izdvojene celine.
Najjužnija tačka, na granici sa smederevskom opštinom su Umčari, a to je i poslednja beogradska naplatna rampa na putu prema Nišu.
Na “Ustaničkoj” je uvek užurbano. Ljudi se smenjuju čekakjući svoj autobus ili licitirajući kojom linijom će najpre stići do kuće, uz presedanje ili direktno. Tu se, zajedno sa linijama “poteza 300” okreće i čuvena pedesetica, komplikujući dodatno situaciju na okretnici.
Nije bilo mesta ni za njenu polaznu stanicu, pa se ona nalazi nešto niže.
Gomila ljudi ovde šparta levo desno, gore dole, a okretnicu čini i veliki tržni centar, sa mnoštvom stepeništa.
Njegovom izgradnjom okretnica više ne diše u slobodnom prostoru, ali putnici imaju na raspolaganju brojne prodavnice i pekare dok čekaju prevoz.
Osim toga, nema potrebe za nadstrešnicama – postoji velika površina ispod ovog objekta gde nikad nije pusto.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
