Odbor koji je radio u 13 dana pakla u Beogradu
Prve rane krvavog Velikog rata 1914. godine pretrpeli su od svih na čitavom svetu - Beograđani. Jer, upravo su na obali Save, kod železničkog mosta, u teškoj julskoj noći odjeknuli prvi hici, a zatim i kanonada topova iz Zemuna, Borče i
“Izmestiti Savu!” – nadrealan plan Singidunum Novissima iz 1922.
Oduvek se nastojalo da Beograd poprimi što lepši i što funkcionalniji izgled, da se modernizacijom olakša život njegovim stanovnicima kojih je s godinama bivalo sve više. Rušen u raznim invazijama, u miru se gledalo kako i šta popraviti nabolje, nešto
Lekar koji je zastavom sa zvezdicama i prugama sačuvao brojne živote
Poduži je spisak ljudi iz celog sveta kojima će Srbija za vek i vekova ostati zahvalna. Počev od državnika, oficira, inžinjera, pa sve do medicinara, koji su upisani zlatnim slovima u našu istoriju jer ovde je lekara i sestra uvek
U večnom stroju – vojnička groblja iz svetskih ratova u Beogradu
Na njihova grobna mesta više nema ko da dođe od najbližih. Jednostavno, prošlo je mnogo vremena, i počivaju daleko od kuće. Spomenici su im skromni, jednoobrazni, ali ipak i danas uredni i okruženi sveže pokošenom travom. Na njima su uklesana imena
Doktor čiji telefon 286 nije prestajao da zvoni
Da pre petnaest godina nije postavljena tabla posvećena Milenku Maternom, malo ko bi na osnovu arhitekture lepe bele zgrade u Hilandarskoj ulici pomislio da je tu nekada radio lekar. I to jedan od prvih srpskih pedijatara! Zapravo, kada malo bolje obratite
Mučno značenje Kalemegdana i Topčidera u Prvom svetskom ratu
Najteže godine za život u Beogradu u čitavom 20. veku bile su one tokom okupacije u Drugom svetskom ratu. Ali, malo je danas poznato koliko je strašan i težak bio beogradski život tokom okupacije u Prvom svetskom ratu, od 1915.
Teleskop iz odštete za Prvi svetski rat i danas služi za gledanje galaksija
Skučena metalna vrata na ulazu u usku, a visoku Dizdarevu kulu na Kalemegdanu, tajanstvena i vremešna, kriju čitavu jednu istoriju strasti prema zvezdama i vasioni Kada se popnete na vrh, uskim stepeništem i pokraj raznih kancelarija ljubitelja astronomije, plakata galaksija i
Tajna vojničke humke na vrhu beogradske planine
Ratni događaj koji će dovesti do toga da Beograd danas ima jedan od svojih najprepoznatljivijih spomenika - Neznanom junaku na Avali - počeo je u noći između 13. i 14. oktobra 1915. godine, u toku herojske i beznadežne bitke za
Jedinstven nadgrobni spomenik – “prvoj žrtvi Velikog rata”
Nikolaj Henrikovič Hartvig - čovek velikog ugleda davno prohujalih vremena, proglašen čak i "prvom žrtvom Velikog rata", ima posve neobičan spomenik na beogradskom Novom Groblju. Rus, pravoslavac, carski diplomata u Beogradu umro je uoči početka krvavog i strašnog Prvog svetskog rata,
Čovek koji je beogradski Univerzitet učinio među najbogatijim u Evropi
Poznato je da teška vremena stvore jake ljude koji svojim karakteristikama i određenim odlukama i postupcima, makar na neko vreme, čine svet lepšim mestom za generacije koje dolaze. S tim u vezi možemo da postavimo pitanje šta se dogodilo sa