Plivanje u okviru proslave crkvenog praznika Bogojavljenja postalo je poslednjih godina veoma popularno. Sve je više plivača, ali i gledalaca.
Ovaj događaj je u epohi komunizma bio zabranjen. Možda očevi današnjih plivača nisu imali prilike da skoče u hladne vode ili da se dive neustrašivima s obale, ali dedovi – jesu.
Kako je sve to izgledalo pre Drugog svetskog rata? Poslednji veliki događaj na Bogojavljenje u slobodnom Beogradu odigrao se 1941. godine, kada je krst bacio lično patrijarh Gavrilo i to sa velelepnog Mosta kralja Aleksandra.
Ipak, neke stvari tada su bile drugačije.
Najpre, skakalo se u samom centru grada, ali ne sa mosta, ni sa platforme, već sa čamaca.
Učesnika povorke bilo je mnogo i bile su to veoma značajne ličnosti, čelnici grada, predstavnici vojske, mnogo naroda, ali, tek nekolicina mladića učestvovalo je u plivanju.
Zanimljivo je da je krst bio napravljen od leda.
“U trenutku kada je ledeni krst bačen u vodu, sa obale Save poleteli su čamci, u kojima su stajali mladići spremni da se bace u hladne talase Save i da izvade posvećen krst. Ubrzo su stigli do krsta i nekoliko neustrašivih mladića skočilo je u vodu”, pisale su tadašnje novine.
Zna se i ko je bio pobednik na tom poslednjem događaju pre nego što će surova okupacija i posledični Titov režim zauvek, verovali su, ugasiti ovaj običaj: to nije bio vojnik, policajac, pitomac ni sportista, već nezaposleni trgovački pomoćnik. Skroman mladić krupnih očiju po imenu Borivoje Dobričić.
Molitva pre formiranja litije bila je u Sabornoj crkvi.
Svečanost je počela u 9 časova velikom liturgijom u Sabornoj crkvi, koju je služio patrijarh srpski Gavrilo.
Nakon toga formirana je litijom u kojoj su bili vojna muzika, pevačka društva, sveštenstvo i građani, a patrijarh Gavrilo je blagosiljao prisutne koji su ga sa pobožnošću pozdravljali s obe strane ulica kojima je povorka prolazila.
Litija je prošla tadašnjom Bogojavljenskom (danas Kneza Sime Markovića) i Pop Lukinom ulicom do mosta Kralja Aleksandra, gde je bila improvizovana velika tribina. Obe ulice bile su pune sveta, a pitomci Vojne akademije, Podoficirske škole i vojnici beogradskog garnizona pravili su špalir po ulicama.
Dan je bio veoma hladan. Led je plovio i Savom i Dunavom. Ali, i tada kao i u današnjoj epohi, loše vreme nije pokolebalo plivače koji su bili spremni i rešeni.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
