NAJNOVIJE
Top

Kako su u Beogradu iščezla sela “Topčider” i “Hrvatsko selo”?

 
6

Šta kriju šume i brda južnog dela Beograda?

Naizgled ništa, rekao bi svako ko se spušta od Topčiderske zvezde onim krivudavim putem prema Košutnjaku…

Ali, tajni ima. Na grebenu iznad same česme nalazilo se staro groblje jednog danas iščezlog sela koje se prostiralo prekoputa ulice, dole kod fontane u “parku Vojvode Mišića” i ka poznatom restoranu “Milošev konak”.

To je bilo selo Topčider.

Postojalo je sve dok knez Miloš Obrenović nije rešio da baš tu, sigurno zaklonjen od turskih topova sa Kalemegdana grebenom velikog brda, danas znanog kao Topčidersko, sazida svoj konak i pridvornu crkvu.

Jedna od najstarijih poznatioh fotografija Topčidera s kraja 19. veka. Na padini iza crkve, ali i na drugoj strani prekoputa ulice, nalazile su se kuće nekadašnjeg sela Topčider sve do nasilnog rušenja 1831. godine

Selo Topčider spominje se 1830. godine, u vreme kada je već bilo poznato da Miloš nešto planira tu da gradi. Naredne godine, naredio je Tomi Vučiću Perišiću da organizuje “pečenje kreča” jer ima nameru da gradi neka “zdanija“. Već tada kreće naredba seljacima da napuštaju imanja i sele se na drugo mesto. Nakon što su, ko milom ko silom, otišli, a trošne kuće im srušene, ostalo je samo groblje koje je ubrzo zaraslo u šumi i urušilo se.

Jubilarna kapija Obrenovića postavljena na Topčiderskom drumu. Čitav ovaj deo beogradskog predgrađa Miloš Obrenović je napravio dvorskim kompleksom i imanjem dinastije Obrenović: od konaka u Topčideru i ckrve, preko obronaka Košutnjaka gde je bilo kneževsko lovište, do manastira Rakovica. Da bi sve bilo formirano, moralo je da nestane jedno selo…

Otkad je tamo nikao za ono vreme prelepi konak i sve postalo dvorski kompleks, Topčider je nekako mogao da se nazove sastavnim delom Beograda, a uspomena na nekadašnje selo Topčider je potpuno pala u zaborav i danas se skoro ništa ne zna o njegovom postojanju na tom mestu

Prirodno bogat vodom, Topčider je bio idealno mesto u 18. veku za naseljavanje i zemljoradnju. Nepoznato je kada je nikla prva naseobina na ovom prostoru, ali je kraj bio 1831. godine

Prema podacima iz 1823. godine, selo Topčider je imalo dvadeset domaćinstava.

Stara razglednica fotografisana na mestu nekadašnjeg sela. U pozadini se vidi brdo na kome se nalazilo seosko groblje.

Ali, nije to jedino selo na tom “potezu” koje je imalo istu sudbinu u to vreme. Iznenadićete se da je Beograd imao Hrvatsko selo!

Prema raspoloživim podacima, na svom putu iz Ostružnice za Beograd, idući Topčiderskim drumom, Joakim Vujić osim sela Topčider spominje i Hrvatsko selo.

Avionski snimak dela obale Save na Čukarici iz tridesetih godina 20. veka. Na praznom prostoru kod Hipodroma, na kome ovde još uvek nije izgrađena rafinerija i skladište nafte kompanije “Shell”, u 18. veku nalazilo se Hrvatsko selo

Hrvatsko selo je bilo pozicionirano na savskoj obali i to tačno tamo gde je ušće Topčiderske reke, u Čukaričkom rukavcu. Prava lokacija sela bila je na mestu gde se u naše vreme do nedavno nalazilo skladište nafte, poznato kao “Jugopetrol“.

Lokacija sela danas

Možda će ovaj toponim biti manje neobičan ako se spomene da pokraj Obrenovca, tačnije spojeno sa Obrenovcem, postoji selo po imenu Rvati.

Ako znamo da se slovo “H” ranije često izostavljalo u govoru, neka veza Hrvata i reke Save može da se nazre i posmatranjem ova dva toponima. Pretpostavka je da je reč o stanovništvu koje se tu doselilo sa suprotne obale Save, iz sremskih ravnica.

Nije to bilo u to vreme toliko neobično – Hrvati su u značajnijem broju živeli na levoj obali Save, a i sami Srbi su se često seljakali. Kada bi politička klima bila povoljna, Beograd bi se naseljavao življem iz Srema.

Ada Ciganlija, koja se nalazi u blizini nekadašnjeg Hrvatskog sela, bila je zgodno mesto za postavljanje pontonskih mostova, pa je logično i to da je njima cirkulisalo stanovništvo u potrazi za boljim životom.

I ono je porušeno u istom trenutku kad i selo Topčider, takođe po naredbi kneza Miloša.

Veruje se da je u korenu njegovog nestanka bio delimično drugačiji povod od Topčidera: navodno su stanovnici Hrvatskog sela počeli da intenzivno šire svoje posede ka Makiškom polju, gde su beogradski Turci imali svoje posede, i da su se oni žalili knezu Milošu na to, nakon čega je on odlučio da raseli preduzimljive seljake.

Ko nije želeo da se seli milom – morao je silom. Knez je bio poznat po tome da, kada je bilo potrebno, primeni i batinjanje.