Brojevi koji nam nedostaju

Mreža linija gradskog prevoza u Beogradu toliko je velika da je nemoguće naći nekog ko može da ih nabroji apsolutno sve. A tek su prigradske posebna priča.

Ali, primetno je da u ovom sistemu postoji ozbiljan manjak jednog važnog resursa, a to nisu ni putevi, ni okretnice, niti vozila! “Gužva” je sa brojevima linija, oni postaju iscrpljeni, a vadi nas samo to što nam u pomoć pristižu i slova. (Mada, ta slova nekad znaju baš da zbune!)

U poslednjih desetak godina gotovo svi brojevi postali su zauzeti! Poslednja je “ukradena” osmica – za novu liniju od Banjice do Omladinskog stadiona.

Pa, šta je ostalo još slobodno? Možemo da nabrojimo, ali, na prste… Jer, malo je raspoloživih cifara za neke nove linije. Jedino što neki od tih “nezauzetih” brojeva, kojih danas nema u sistemu GSB, u sebi nose mnogo istorije i nekadašnje slave.

Broj 1 – Ovo je broj koji se posebno čuva. Ne zato što je simboličan sam po sebi, najmanji, najpamtljiviji, glavni, već zato što dugujemo da ovom gradu vratimo tramvajsku liniju 1, kroz njegovu glavnu osu: Kralja Milana, Terazije, Kolarčevu i Vasinu ulicu, od Slavije do Kalemegdana!

Ova je linija ukinuta ubrzo posle Drugog svetskog rata kada su nove vlasti dale ekskluzivnu prednost novom, tada modernom vidu transporta, trolejbusu.

Istina, mnogi su gradovi širom sveta ukidali tramvaje, ali je vreme pokazalo da je ovo bila velika greška, kako saobraćajna, tako i kada je u pitanju simbolika linije i identitet grada.

U jednom trenutku “kec” je bio vraćen, ali je imao potpuno drugačiju trasu – povezivao je radnu Rakovicu i Kalemegdan. Bilo je važno spojiti novo veliko naselje sa samim centrom grada, njegovom pešačkom zonom i najznačajnijim parkom. Danas je ovaj krak tramvajske mreže oko Kalemegdana skrajnut i preti mu ukidanje.

Broj 4 – Ovo je takođe, stara, predratna linija koja je vozila za Čukaricu. Nepravda je ispravljena uvođenjem linija 12 i 13 za Banovo brdo, mada bi bilo lepo da danas imamo tramvaj 4 i do Ade.

U momentu tramvajske renesanse u Beogradu, osamdesetih, četvorka je vozila drugom trasom, od Omladinskog stadiona do Dorćola, ali je svejedno bila posle zauvek ukinuta.

U ovom veku popunjeni su brojevi 49, 63, 64, 66, 70, 72, 74, 77, 78, 79, 81, 85, 87, 89 (koja je i pre postojala u nekom obliku) i 94.

Prazna mesta ostala su na brojevima: 61, 62, 69, 86, 90, 93, 97, 98 i 99!

Zanimljivo je da su linije 63, 64 i 66 tek nedavno popunjene i dodeljene su zvezdarskim lokalima, a 80 je uveden na relaciji Čukarička padina – IKEA.

Linija 69 je saobraćala sve do puštanja u rad Mosta na Adi i povezivala je Belvil (garažu GSP) i opštinu Novi Beograd, kada je objedinjena sa linijom 85.

I linija 93 postojala je kao eksperimentalna na Zvezdari, ali veoma kratko.

Dobitna kombinacija za bolji gradski prevoz je, dakle: 1, 4, 61, 62, 69, 86, 90, 93, 97, 98 i 99. To su brojevi koji nedostaju na beogradskim ulicama. Samo im treba lepo iskrojiti trase.

I još jedan predlog: zašto ne bismo imali i nulu, novi simbol neke kružne linije budućnosti!