Namerno uništenje najvrednijeg automobila naše istorije – iz muzeja na otpad

Automobil u kome se vozio jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević, u francuskom gradu Marseju 9. oktobra 1934. godine, i u njemu bio ubijen, doživeo je u narednim decenijama, iako istorijski eksponat najveće vrednosti, neverovatnu sudbinu – završio je kao olupina na deponiji. 

Da nije bilo ljubitelja starih automobila Bratislava Petkovića, ne bi bio sačuvan ni najmanji trag tog automobila.

Petković je uspeo da nađe poslednji preostali deo ovog istorijski neprocenjivog vozila, i sačuva ga: deo hladnjaka sa dva fara. Oni su uvršteni u zbirku Muzeja automobila u Beogradu koji je i sam, nažalost, nedavno doživeo lošu sudbinu, o čemu smo već pisali na “Kaldrmi”.

Priča počinje odmah po završetku suđenja saučesnicima u marsejskom atentatu kada francuska vlada auto registarskih oznaka 60 68-CA6 poklonja Vojnom muzeju u Beogradu, da bi krajem 1936. godine parobrodom „Vis“ stigao u splitsku luku, a potom vozom u Beograd.

On tada biva izložen na Kalemegdanu u posebno uređenoj spomen-sobi u kojoj su se  nalazili samo predmeti koji su pripadali ubijenom kralju.

Početkom Drugog svetskog rata iako je bio isključivo u rukama okupatora I strahovalo se, posebno u muzejskim krugovima, za sudbinu izloženih predmeta, Nemci ga nisu uništili. Kraljev auto je preživeo Drugi svetski rat, ali, na žalost, ne i novu jugoslovensku komunističku vlast posle 1945.

Iz postavke Vojnog muzeja uklonjeni su svi predmeti koji su pripadali kralju, uključujući i automobil.

Odluka vlasti morala je da se poštuje, a ona je glasila – imovina Karađorđevića da se zapleni, a dinastiji da se zabrani povratak u zemlju.

Marsejski auto je odvežen iz Muzeja. Model ovih kola bio je već zastareo u to vreme, a neki dovitljivi ljudi su se dosetili da ga pretvore u transporter kuhinje Doma JNA. Kao dostavno vozilo zadržaće se na beogradskim ulicama sve do 1951. godine kada je “velikodušno” poklonjen preduzeću “Drina” u Loznici.

Tu se nije zadržao dugo: predat je lokalnoj auto školi “Gučevo” za obuku vozača. Kada je potpuno propao, 1962. bačen je na otpad u Loznici.

Na tom đubrištu iz auta je izvađeno sve što se uopšte moglo korisno upotrebiti. Ostala je samo karoserija pretvorena u takvu olupinu da je ni marsejska policija ne bi više mogla da prepozna.

Da podsetimo, jugoslovenski kralj je ubijen prilikom državne posete Francuskoj. Otputovao je u Marselj brodom, odakle je trebalo da produži za Pariz. Kralja je dočekao francuski ministar inostranih poslova Luj Bartu koji je insistirao da se vozi otvoreni umesto zatvorenog automobila, a sve pod izgovorom da kralj ne sme da se krije jer on je prijatelj Francuske.

Domaćini su zbog ovakvog stava imali dosta problema. Izabrana limuzina bila je nedugo pre toga popravljana jer je učestvovala u sudaru u kojem je jedan od putnika poginuo.

Prema naredbi nije smeo da se kreće velikom brzinom, odnosno vozač, u ovom slučaju policajac Pol Foasak, smeo je da vozi samo desetak kilometara na sat. I sam vozač je sedajući za volan rekao da ga kola pre podsećaju na mrtvačka, a ne na automobil.

Na kraju se ispostavilo da je bio u pravu.

Na svega osamdesetak metara od luke, iz mase koja je došla da pozdravi jugoslovenskog kralja, izašao je pripadnik bugarske terorističke organizacije VMRO Veličko Georgijev Kerin i pucao u kralja, ministra Bartua i generala Alfonsa Žorža. Kralj Aleksandar i Bartu su ubrzo preminuli, a ubrzo je umro i atentantor, ranjen ubodima sablje konjanika iz pratnje.

Auto u kome je svoje poslednje minute života proveo jugoslovenski kralj je bio francuske marke “Delage” iz 1928. godine. Imao je motor sa osam cilindara u liniji i karoseriju tipa “landaulet” koju je napravila pariska firma “Henri Labordet“.

Ta oznaka “landaulet” značila je da je na autu zadnji deo krova mogao da se otvori, što je i uticalo na njegovu unižavajuću namenu posle 1945. godine, kada se koristio kao transporter za prenos sa Kalenićeve pijace krompira i kupusa u kuhinju Doma JNA.