Finansijska afera u kojoj je pronevereno 17.575 godina činovničkog rada
Samoubistvo Stevana Rajčevića, generalnog direktora osiguravajućeg društva "Asikuracioni đenerali" 26. maja 1934. godine, za samo četiri dana pretvorilo se u finansijski skandal čije razmere i danas, više od devet decenija kasnije, deluju nestvarno. Palata osiguravajućeg društva "Assicurazioni Generali" na Terazijama Ono
Vreme u kom su žene izašle iz “četiri zida”
"Mi, žene, staloženije smo, okretnije, govorljivije i sa mnogo boljim ukusom
Namerno uništenje najvrednijeg automobila naše istorije – iz muzeja na otpad
Automobil u kome se vozio jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević, u francuskom gradu Marseju 9. oktobra 1934. godine, i u njemu bio ubijen, doživeo je u narednim decenijama, iako istorijski eksponat najveće vrednosti, neverovatnu sudbinu – završio je kao olupina
Kondukter-lopov iz Orijent eskpresa slučajno otkrio ozbiljnu zaveru
Sve je počelo jedne junske večeri 1934. godine na peronu beogradske železničke stanice, nekoliko trenutaka pre polaska prestižnog voza Simplon Orijent ekspresa. Među putnike se uvukao dežmekasti gospodin, naizgled ravnodušan, dok je nosač unosio njegove stvari u wagon-lit (spavaća kola).
Kad život izda: poslednje utočište starih u – kafani “Velebit”
Posle poslednjeg potrošenog groša ostali su im bili još samo poslednji dani. A njih u toj svojoj teškoj bedi nisu imali gde da utroše kako su u neka ranija vremena, može biti, promišljali. Koliko je život u Beogradu umeo da bude
Aman Dament koji je od seljaka napravio građane
Beograđani su 1934. godine dočekivali najneobičniji 1. april. Čaršija je bila bukvalno u stanju pripravnosti! Spremalo se nešto do tada neviđeno - ogromno proširenje grada! - Stanovnici Zemuna, Višnjice, Mirijeva, Velikog i Malog Mokrog Luga, Kumodraža, Jajinaca, Resnika, Kneževca, Žarkova, Železnika, Borče,
Današnja utopija bila je realnost: 3.000 košnica u centru grada
Zamislite, šetate centrom Beograda, ali umesto buke automobila i mirisa kaldrme i popločanih ulica, u rano leto vaša čula obuzme neprekidno zujanje pčela i opojna nota cveća koja dopire sa krovova i iz skrivenih dvorišta višespratnica. Zvuči kao utopijski projekat
Nacionalni simbol Hrvatske je na Dedinju od 1934. godine
U Dvorskom kompleksu na Dedinju čuva se jedno od najvećih dela proslavljenog vajara iz 20. veka Ivana Meštrovića. Sa posebnom osećajnošću isklesana je skulptura "Povijest Hrvata", a kako i ne bi bilo tako, kada je u ženskom liku oličena upravo,
Požar na Karaburmi – kad radnici životima spašavaju fabriku
Jaka fabrička sirena oglasila se 5. maja 1934. u ranim jutarnjim časovima. Dugo isprekidano pištanje pozivalo je u pomoć. Iako je pogon bio na Karaburmi, zvuk se čuo čak do Kneževog spomenika. Sirena za uzbunu sa Karaburme čula se čak do