Kondukter-lopov iz Orijent eskpresa slučajno otkrio ozbiljnu zaveru
Sve je počelo jedne junske večeri 1934. godine na peronu beogradske železničke stanice, nekoliko trenutaka pre polaska prestižnog voza Simplon Orijent ekspresa. Među putnike se uvukao dežmekasti gospodin, naizgled ravnodušan, dok je nosač unosio njegove stvari u wagon-lit (spavaća kola).
Kad život izda: poslednje utočište starih u – kafani “Velebit”
Posle poslednjeg potrošenog groša ostali su im bili još samo poslednji dani. A njih u toj svojoj teškoj bedi nisu imali gde da utroše kako su u neka ranija vremena, može biti, promišljali. Koliko je život u Beogradu umeo da bude
Aman Dament koji je od seljaka napravio građane
Beograđani su 1934. godine dočekivali najneobičniji 1. april. Čaršija je bila bukvalno u stanju pripravnosti! Spremalo se nešto do tada neviđeno - ogromno proširenje grada! - Stanovnici Zemuna, Višnjice, Mirijeva, Velikog i Malog Mokrog Luga, Kumodraža, Jajinaca, Resnika, Kneževca, Žarkova, Železnika, Borče,
Današnja utopija bila je realnost: 3.000 košnica u centru grada
Zamislite, šetate centrom Beograda, ali umesto buke automobila i mirisa kaldrme i popločanih ulica, u rano leto vaša čula obuzme neprekidno zujanje pčela i opojna nota cveća koja dopire sa krovova i iz skrivenih dvorišta višespratnica. Zvuči kao utopijski projekat
Nacionalni simbol Hrvatske je na Dedinju od 1934. godine
U Dvorskom kompleksu na Dedinju čuva se jedno od najvećih dela proslavljenog vajara iz 20. veka Ivana Meštrovića. Sa posebnom osećajnošću isklesana je skulptura "Povijest Hrvata", a kako i ne bi bilo tako, kada je u ženskom liku oličena upravo,
Požar na Karaburmi – kad radnici životima spašavaju fabriku
Jaka fabrička sirena oglasila se 5. maja 1934. u ranim jutarnjim časovima. Dugo isprekidano pištanje pozivalo je u pomoć. Iako je pogon bio na Karaburmi, zvuk se čuo čak do Kneževog spomenika. Sirena za uzbunu sa Karaburme čula se čak do
Litija u plamenu na Prestolonaslednikovom trgu
Spasovdanska litija veliki je praznik za Beograd. Beograđani su se i pre Drugog svetskog rata okupljali uz trasu kojom je prolazila, poštujući veru I tradiciju. Ali, jedno od tih okupljanja se umalo nije završilo tragično. Tog 18. maja 1934. godine
Umesto blagostanja – iseljavanje iz Beograda
„Dok se beogradski reon proširuje, dotle se uži Beograd smanjuje“ naslov je teksta kojim je nedeljnik „Narodno blagostanje“ u maju 1934. godine reagovao na pojavu da se narod počeo da iseljava iz prestonice! Šta se to zbilo? Masovno se posle Prvog svetskog
U inat fašisti: “gangster crnac” u kafani “Trandafilović” na Vračaru
Ono što se do dana današnjeg iz ove priče očuvalo jeste samo - mesto događaja. Istina nešto izmenjeno, sređeno, osavremenjeno, a opet, nekako, i dalje ostalo u onoj epohi. Jer, ostao je na Vračaru i jedan platan u dvorištu tog glasovitog