“Zla kob” novog solitera bila je – krivica majstora

Celokupne električne instalacije u tek izgrađenom novobeogradskom soliteru u ulici Goce Delčeva u broju 32 odjednom su u potpunosti izgorele.

Tog 20. decembra 1968. oko 10 časova ujutru posle nekoliko eksplozija zgrada je ostala u potpunom mraku pošto su pregorele sve električne instalacije. Uzbuđeni stanari istrčali su u panici u hodnike napunjene dimom u prvom trenutku ne shvatajući o čemu se radi.

Sudbina oko 500 stanara ove zgrade sa 18 spratova nekoliko dana bila je neizvesna. Centralno grejanje nije radilo, liftovi su stajali nepomično, a svi električni uređaji bili su apsolutno beskorisni. Agonija u kojoj su provodili ledene zimske dane bila je neopisiva ali i potpuno neočekivana.

Bilo je i povređenih. Stanar Ljubisav Jukić je odmah posle prve eksplozije potrčao ka strujnom ormaru odnosno ka alarmnom zvonu da bi signalizirao opasnost. Kada ga je razbio posekao je ruku, ali sve je bilo uzalud. Pošto je umesto dugmeta napipao samo žice. Očigledno da je izvođač radova na ovu “sitnicu” zaboravio.

Odmah zatim stigli su vatrogasci i radnici Elektrodistribucije.

Po gruboj proceni šteta je bila nekoliko miliona dinara, pošto su pored električnih instalacija, uništene i pumpe za grejanje. Radnici su odmah po izlasku na teren procenili da se problem ne može rešiti za nekoliko dana i da će stanari sve vreme biti bez struje i sa hladnim radijatorima.

Mališani su bili u najgoroj situaciji. Stanovi su bili ledeni, a roditelji nisu imali ama baš nikakvog načina da ih zagreju. Svetlo su menjale sveće, a ručak se servirao iz konzervi. Zbog svega toga mnogi su svoju decu “evakuisali” kod rođaka i prijatelja.

Na 16. spratu živeo je Rajko Vidanić, čiji naslednik je danima bio bolestan.

– Možete da zamislite kada ga u naručju sa vrha solitera svaki dan kroz polumračne hodnike nosim u ambulantu da primi injekciju – jadao se Rajko novinarima koji su odmah pohrlili da izveštavaju o ovoj situaciji.

Ni starim ljudima nije bilo nimalo lako. Božo Radan sa svojih 65 iz stana na devetom spratu gotovo da nije ni izlazio. Pošto ima slabo srce, pa nije mogao da se svakodnevno penje uz stepenice.

Predsednik kućnog saveta Dragan Jovičić bio je, ipak, najogorčeniji:

– Već nekoliko meseci upozoravali smo Skupštinu opštine, Gradsko-stambeno preduzeće i izvođača radova građevinsko preduzeće “Komgrap” da sa instalacijama nešto nije u redu. Ali, dobijali smo samo obećanje. I vidite šta se dogodilo.

Tek u trenutku kada je došlo do nestanka struje videlo se koliki podvig je napravio domar Čeda Maravić. On je prvi primetio požar u strujnom ormanu, brzo reagovao i sprečio daleko veću katastrofu. Da nevolja bude veća, alarmno zvonce koje je trebalo da upozori na problem je bilo neispravno. Pored toga, u ovoj ogromnoj zgradi nije bilo ni svetlarnika, pa se u hodnicima i na stepeništu nije video prst pred okom.

U soliter su došli izvođač radova “Komgrap” i ekipa električara iz preduzeća “Elektron” koje je samo godinu i po dana pre ovog nemilog događaja izvodilo radove na električnim instalacijama. Na pitanja novinara kada će se život u soliteru normalizovati, nisu želeli da daju odgovor.

Loša kombinacija bakarnih i aluminijumskih žica izazvala je prekid struje i nestanak centralnog grejanja. Ustvari, kada je zgrada rađena nije bilo dovoljno bakarnih žica, pa su se majstori poslužili aluminijumskim da bi završili posao. To je bio glavni uzrok problema.

Posle tri dana provedena u totalnom mraku i u hladnim stanovima stanari iz solitera u Ulici Goce Delčeva konačno su dobili i struju i grejanje. Kvar je bio veoma ozbiljan, ali je otklonjen ipak u najkraćem mogućem roku.

Strujni orman zamenjen je novim, a sa dolaskom struje i lift je konačno proradio. Agonija oko 500 ljudi je okončana.