Neke čudne stvari počele su da se dešavaju u Beogradu osamdesetih godina – huligani prepuni energije, ali bez ikakvog smislenog usmerenja, imali su običaj da pod okriljem noći ruše sve što stignu.
Javnost je bila šokirana novembra 1986. kada se pojavila vest da je neko potpuno uništio jedan dečiji vrtić!
To nije bilo vreme kada su kamere bile u širokoj primeni kao danas, pa nije bilo snimaka koji bi pomogli da se nađu nasilnici. Znalo se samo da je u vrtić “Petar Pan” u ulici Jove Ilića na Voždovcu provalila grupa ljudi. I da su za sobom ostavili pustoš. Da su maloletnici, samo je moglo da se – nagađa.
Ovu “zabavu” priredili su u tek okrečenom i uređenom vrtiću. Motiv upada nije bio krađa, već samo destrukcija i da se napakosti deci!
“Provalnici su mastilom, tušem, bojicama i svime ostalim što su našli isprljali i uništili tek okrečene zidove. U kuhinji su pronašli 60 sirovih jaja i njima gađali zidove i nameštaj u prostorijama”, pričala je direktorka Vesna Venišnik Babić.
To nije bilo sve. Polomljene su grejalice, radio aparat… Bile su uništene i igračke i muzički instrumenti.
Šteta je bila tolika da vrtić nije mogao da radi više dana, dok nije temeljno očišćen, a bez renoviranja mrlje sramotnog upada još su dugo bile vidljive.
Kako su se tadašnja deca osećala u okruženju koje su smatrala sigurnim, a koje je pretrpelo tako bezuman napad, moglo je samo da se pretpostavi.
“Šta da pričamo o uništenim omiljenim igračkama i instrumentima kojima smo zabavljale mališane? Neke stvari teško mogu da se novcem nadoknade“, govorile su vaspitačice iz “Petra Pana”, šokirane pred prizorom koji ih je dočekao kada su rano ujutru došle na posao.
I to nije bio neki usamljen slučaj! Samo te godine to je bila deveta provala u voždovački vrtić. A ni u ostalim delovima grada nije bilo bolje.
“U Novom Beogradu, recimo, kažu da ne prođe ni dva dana a da, uglavnom nepoznati, provalnici ne naprave neku štetu u vrtićima, jaslicama ili njihovim dvorištima”, pisale su novine.
Nažalost, efikasnim radom milicije (policije), brzo se ispostavljalo da su iza svake od ovih destrukcija stajali tinejdžeri iz neposrednog komšiluka napadnutih vrtića. Nasilje su doživljavali kao zabavu i uličnu modu. Neki su bivali zatim kažnjavani, čak i maloletničkim zatvorom, a neki su se izvlačili – intervencijom uticajnih roditelja.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
