7 iščezlih – zemunski bioskopi

Kada biste neku mladu osobu u centru Zemuna pitali zna li gde se nalazi Bioskop Central, pogledala bi vas, verovatno, upitno…

Jer, Zemun već dugo nema bioskop, a taj mladić ili devojka ne pamte možda čak ni priče o starim vremenima, kada su prve ljubavi sklapane u zadimljenim i mračnim salama zemunskih bioskopa.

Oni tek nešto stariji, koji su zakoračili u svoje tridesete, pamte već nešto od tih priča – mit o tome kako je Zemun nekada imao bioskope i davno izumrlu želju entuzijasta da se oni ponovo vrate.

Jer… došla su neka druga vremena.

Filmovi se sada gledaju u novim salama sa mekanim sedištima, 3D projektorima i perfektnim zvukom.

Škriputava drvena sedišta, stara prostorija koja nije imala klimu, ni perfektno ozvučenje, u kojoj vam je uvek smetala nečija glava koja se pomerala u vašem vidokrugu…

Bila je to atmosfera koja je imala, uprkos svom odsustvu komfora, ipak neki šarm koji sa nostalgijom pamte samo oni koji su u tom vremenu živeli svoju mladost.

Danas bi malo ko pogodio gde je bio “Central”, mislimo na mlađe.

Oni koji ulaze u svoje zrele godine, ipak, setiće se čuvenog “Bazara” – tržnog centra pijačnog tipa, samo u zatvorenom prostoru (nešto slično kao famozni “Depo”) koji je nastao baš u bioskopskoj sali.

Uski prolazi sa dve strane spajali su se u jedan hodničak, koji je očito bio ulaz u salu, a pokraj koga su bile i stepenice za balkon.

Pod je bio neravan, malo nagore, pa nadole, a pred kupcima se po ulasku u nekadašnju salu otvarao veliki prostor ispunjen tezgama, sa jasno uočljivim mestom iznad njih, a koje je nekada bilo – bioskopsko platno.

Oni koji su ovde stekli svoje prve ljubavi, koji su uzbuđeno sedeli na stolicama u potpunom mraku, zadovoljni što su dobili pravo od svojih roditelja da izađu i posle 20 sati, kupovali su do pre koju godinu, sa svojom decom, na tom istom mestu farmerke, gaće, čarape…

A sada, ta njihova deca koja su se u bioskopu oblačila i sa setom i sama gledala to zauvek izgubljeno platno koje je činilo da ovo mesto bude mnogo uzbudljiivje od običnog buvljaka, danas u istom prostoru sa svojom malom dečicom mogu da kupuju jogurt, mleko i hleb. Konačna namena “Centrala” je – supermarket.

Drugi poznati bioskop nalazi se svega par stotina metara dalje, prema Trgu Branka Radičevića, tzv. Muharu.

Tu jedan poznati zemunski fotograf već decenijama ima svoju radnju. Kad se prođe kroz pasaž, dolazi se do fotografa i – nekadašnjeg ulaza u “Slobodu” koji je zatvoren.

I ovom bioskopu bilo je suđeno da postane tržni centar, ali ideja nije uspela, pa je ostao samo katanac.

Treći najpoznatiji bioskop u Zemunu bio je “Jedinstvo“, za koga podaci govore da je sada pretvoren u kafić.

Takođe, postojao je i bioskop-bašta u Domu vazduhoplovstva.

Postojala je i “Kino bašta”, još jedan bioskop na otvorenom.

Na mestu starog zemunskog Doma kulture, predratne škole Kralja Aleksandra, koji je takođe imao svoj bioskop, nikla je sedamdesetih hala “Pinki”.

U tom slučaju, sedmi bioskop bio bi “Sutjeska”, mada se on nije nalazio u centru Zemuna, već malo dalje, u Prvomajskoj ulici.