Turbulentno “mešanje karata” u gradskom prevozu 1985.

Zamislite kako bi danas izgledao Bulevar despota Stefana da, osim toliko autobusa i automobila koji dnevno kroz njega prodefiluju, kod Botaničke bašte udenete i jednu veliku autobusku okretnicu!?

Ili da, na primer, mirna Ulica admirala Geprata, služi kao čvorište čukaričkih i rakovičkih linija.

Sve bi to danas i bilo tako da ipak nije doneta jedna radikalna odluka 1985. godine: prigradski autobusi ostaju na periferiji, tramvaji preuzimaju putnike, a neke linije koje idu do centra i natrag ka naseljima spajaju se u jednu!

Proširenje tramvajske mreže ostvareno prethodne, 1984. godine, zaista je omogućilo ovakav iskorak, jer je nesuđena i danas nezamisliva okretnica kod Botaničke bašte “premeštena” kod Omladinskog stadiona na početku Pančevačkog mosta, dok mnogi prigradski autobusi danas završavaju vožnju na okretnici na Banovom brdu, na granici sa Žarkovom.

Tom prilikom se odustalo i od nekih skraćenja, na primer – tridesetsedmice. Sa druge strane, postojala je “luda” ideja da se linije 58 i 95 spoje u jednu čime bi se jednim autobusom moglo stići čak od Železnika do Borče.

Bila bi to jedna od najdužih linija u Beogradu, a interval između dva nailaska bio bi sigurno – predug.

U svakom slučaju, mere su bile nepopularne, i nisu do kraja sprovedene, ali zahvaljujući njima tramvaj na Banovom brdu ipak preuzima deo putnika iz predgrađa, a Botanička bašta ima lep skver kod Gundulićevog venca, sa spomenikom despotu Stefanu.

“Mnoge autobuske linije biće skraćene ili ukinute, a vozila koja na taj način budu oslobođena, GSB će upotrebiti za pojačanje drugih, opterećenijih linija”, najavljivalo se tada iz Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd (GSP).

Od decembra 1984. linije 47, 47L, 48 i 48L biće pojačane novim vozilima, što znači da će naselja Miljakovac ‘jedan’ i ‘dva’ biti bolje povezani sa Slavijom Dunav železničkom stanicom. Predviđeno je da se od 1. decembra linije 23 i 53 spoje u jednu, koja će spajati Karaburmu i naselje Vidikovac, dok će linija Zeleni venac – Petlovo brdo biti pojačana”, prenosile su novine izjave kreatora ovih značajnih promena u sistemu gradskog prevoza.

Zbog novih tramvajskih linija od Banovog brda ka centru grada, 12 i 13, GSP je planirao i da autobuske linije 51 i 52, koje su tada vodile od Ceraka i Belih voda do uske i za tu ulogu nepodesne Ulice admirala Geprata ispred Vaznesenske crkve, skrate do pijace na Banovom brdu dok bi se ka centru grada vožnja ovih putnika nastavila tramvajem. To je izazvalo gnev Žarkovčana i žitelja Ceraka.

Zbog negodovanja putnika, u GSP su odustali i od namere da izmene trase linija 37 i 50. Ali je ostala ideja da se linije 58 i 95 ipak spoje u jednu, a umesto Požeškom ulicom, autobusi je trebalo da idu na staru Čukaricu, Ulicom Milorada Jovanovića i Radničkom. Do toga ipak nije došlo. Na sreću, rekli bismo danas.

Sa druge strane, GSP nije mogao da pristane na neke od zahteva koje su imale gradske vlasti. Naprimer, da liniju 88 produži do Sremčice, ili da ostvari jedinstvenu liniju Zemun – Novi Beograd – Dedinje – Banjica, kao ni da Resnik dobije direktnu vezu sa centrom grada.

Pošto je ukinuta okretnica Admirala Geprata, linija 511 preusmerena je na tadašnju Glavnu železničku stanicu i tu je okretala sve do izgradnje velikog terminusa Beograd na vodi ispod mosta Gazela kod TC Galerija.