Teška i čudna sudbina Dečaka i Ribara

Dan policije koji se obeležava početkom juna, seća nas na davnu prošlost, kada su se srpski žandarmi suprotstavili turskoj vojsci, čije tlačenje narod više nije mogao da trpi. To su bili događaji koji su započeli na Čukur česmi 1862. godine.

A ne tako davno, pre samo 14 godina, neko je uoči obeležavanja ovih događaja besramno otkinuo skulpturu dečaka sa krčagom, postavljenu na mestu gde se nekada nalazila ta česma, u Dobračinoj ulici na Dorćolu. Sve što je u njemu video bio je komad bronze koju je mogao da unovči.

Beograd je tada zanemeo pred vandlizmom. Maleni dečak, simbol srpskog stradanja u srcu grada, brutalno je otgnut od svog postamenta i odnet u nepoznato.

Ako danas zastanete kraj dečaka sa slomljenim krčagom, videćete da je on znatno “svežiji” no što bi se to moglo očekivati za jedan spomenik iz 1931. godine. Delo našeg čuvenog vajara Simeona Roksandića jedva je sačuvano.

Bronzana skulptura bila je ubrzo nakon krađe pronađena na jednom otpadu, ali u katastrofalnom stanju, rasparčana na 22 dela, pri čemu su opet neki fragmenti nedostajali.

Trebalo je učiniti nemoguće i vratiti dečaku stari sjaj. To ne bi bilo moguće bez moderne 3D tehnologije. Velika je sreća bila što je pre ovog nezapamćenog vandalskog čina čitav spomenik snimljen kako bi ostao zabeležen i kao digitalno nasleđe.

Posle mnogo mukotrpnog napora i gotovo hirurški preciznog rada, dečak sa krčagom vraćen je na svoje mesto, i tu je, na sreću, i danas.

Dok se pamti ovaj dečak, a ime mu je Sava Petković, curiće i voda na Čukur česmi, a njegov slomljeni krčag podsećati na strašan zločin koji se tu dogodio.

Ne tako daleko od česme gde je bahati turski vojnik ubio dečaka Savu što je pokrenulo talas sukoba koji će na kraju dovesti do odlaska okupatorskih turskih formacija iz Srbije, na obližnjem Kalemegdanu, nalazi se još jedna Roksandićeva skulptura koja je takođe imala teskobnu i burnu sudbinu.

Kada je 1907. godine prispela vest da je u olujnom moru potonuo brod u kome se nalazila skulptura Ribar, nastala za vreme umetnikovog boravka u Rimu, to je značilo veliku štetu.

Umesto da krasi Svetsku izložbu u Londonu, skulptura je netragom nestala u morskim dubinama. Bar je tako bilo javljeno. Roksandić je bio očajan.

Zagreb danas, lokacija Jezuitski trg: eto tog “potonulog” Ribara tu. Kako je to moguće? Skulptura koja je misteriozno nestala, misteriozno je i pronađena. Vest o potonulom brodu bila je netačna.

Nekim nepoznatim tokom Ribar se pojavio na svetlu dana 1912. godine i tada ga je otkupio Grad Zagreb, tada još uvek varoš u Austrougarskoj, dakle, mnogo pre nego što smo sa Hrvatima i Slovencima formirali panslovensku državu 1. decembra 1918.

Beograd, Kalemegdan: i tu je Ribar, isti kao onaj u Zagrebu. Kako sada to? Duplikat, drugi odlivak. Štetu nastalu gubljenjem originalne figure Roksandić je nadomestio odmah izlivanjem drugog identičnog primerka, u istom kalupu, pa Beograd nije ostao bez svog Ribara.