80 godina od najtežeg bombardovanja Beograda u 20. veku

Dok su se tog, verovalo se, poslednjeg ratnog proleća Beograđani skoro nesakriveno radovali nadolazećem oslobođenju od teške i zle okupacije nemačkih nacista, dogodio se prvi strašan šok koji je sve podsetio da je ratna strava, iako se merila mesecima do kraja, i dalje itekako prisutna i da užas još nije gotov. Naprotiv.

16. aprila 1944. Beograd je u ranom prepodnevu potresla tutnjava sa neba: stotine avionskih motora grmelo je u oblačnom nebu iznad grada. Znalo se da Savezničke “leteće tvrđave”, teški bombarderi, lete iz baza u Italiji da razaraju naftne rafinerije u Rumuniji koje su radile za Hitlera i njegovu vojsku.

Ali, nije prošlo ni par minuta, a zemlja i vazduh su počeli da se grozomorno tresu od detonacija avionskih bombi koje su eksplodirale po ulicama, među zgradama. Desilo se ono u šta niko nije mogao da poveruje: umesto da smrtonosni tovar izruče nad rumunskim gradom Ploeštijem saveznički američki avioni su razarali Beograd.

U arhivi 15. američke vazdušne armije ostali su sačuvani dokumenti za taj prvi dan bombardovanja Beograda, 16. april 1944. godine.

U njima je zapisano sledeće: „Misija na Ploešti napuštena usled guste oblačnosti nad ciljem. Gađane sekundarne mete u Beogradu, aerodrom, ranžirna stanica i fabrika aviona. Izveštaje podnelo ukupno 178 posada. Bačeno je više od 500 tona bombi. Izgubljena dva aviona, B-17 “El Diablo“, serijski broj 42-32065 iz 99. grupe, William Headrick pilot, 2 zarobljena, 8 poginulih, i B-24 Little Jesus, serijski broj 42-52395, iz 461. grupe, pogođen iz PVO topova, srušio se u blizini Beograda, pilot poručnik Floyd W. Woodard.”

Suvoparni ratni izveštaj sadrži neverovatan detalj: da su nad Beogradom oboreni avioni sa nadimcima „mali Isus” i „đavo”. Američki piloti su u Drugom svetskom ratu imali običaj da na avionima ispisuju imena i parole koje će vremenom postati zaštitni znaci pa čak i službene oznake letelica na kojima uništavali Hitlerov Treći rajh.

Na teško zaprepašćenje šokiranih Beograđana, užas se ponovio i sledećeg dana, 17. aprila, ovaj put vedrog i toplog aprilskog podneva. “Leteće tvrđave” su na Beograd izbacile više od 105 tona eksploziva.

Sa neba je ponovo padala smrt, i to od onih od kojih se čekala sloboda. Šok i stravu zamenili su gnev i ogorčenje.

Nakon oba talasa bombardovanja, 16. i 17. aprila, u ruševinama ulica u centru grada, ali i na periferiji, ostalo je više od dve hiljade mrtvih i još nekoliko hiljada teško povređenih ljudi, žena i dece.

Na nišanu “letećih tvrđava“, sa visine od 8.000 metara na kojoj su letele bila su dva savska mosta, peroni železničke stanice, pista aerodroma na današnjem Novom Beogradu i jedna fabrika avionskih delova u Zemunu. Ali bombe nisu padale tamo gde su bile ciljane već su zahvatile skoro čitav grad.

U novinama kvislinške vlade Milana Nedića već sutradan pojavile su se propagandne laži kako je na jednoj neeksplodiranoj bombi navodno nađen natpis na ćirilici kredom “Srećan Uskrs“. Bio je to pravi primer rada mašine laži koju je ustanovio Hitlerov ministar propagande Jozef Gebels. Nažalost, tadašnji kvislinški i nacistički “spinovi” ponavljaju se i danas kao toksična zaostavština.

Nažalost, razaranje koje se desilo na današnji dan pre 80 godina, i ono koje je usledilo sutradan, nisu bila jedina: do 18. septembra 1944. bilo je još deset datuma bombardovanja, odnosno, 12 ukupno.

U njima je učestvovalo ukupno 985 aviona koji su na Beograd bacili čak 2.739 tona bombi. Nemačka protivavionska artiljerija koncentrično raspoređena na Zvezdari, kod Opservatorije, u Dunavskom ritu i Zemunu oko aerodroma (danas Novi Beograd) oborila je nad gradom ukupno osam američkih bombardera.

U prvom bombardovanju 16. aprila posebno su teško razorene stambene zgrade u Krunskoj, Kursulinoj i Hadži Đerinoj ulici na Vračaru, Dečanska ulica i Terazije u centru, delovi Topčiderskog brda i ulice oko Železničke stanice, a naročito je strašno bilo na Pašinom (Lekinom) brdu gde je sa zemljom sravnjen čitav niz malih kuća.

Tačni podaci o tome koliko je Beograđana poginulo u svim savezničkim bombardovanjima ne postoje. Brojevi koji se danas čuju, od dve do dvadeset hiljada žrtava, puko su pretpostavljanje koje nikada neće moći da bude bilo kako dokazano. Nemci su, ipak, izbrojali svoje mrtve vojnike, njih 382 poginulih od američkih bombi, najviše na zemunskom aerodromu.

Najveći broj mrtvih sahranjivan je bez identifikacije. Po Centralnom groblju ali i po parkovima pojavili su se nizovi drvenih krstača na kojima je samo bilo ispisano „1944″.

Beograd nije bio jedini grad u bivšoj Jugoslaviji koji je stradao. Razarani su i Leskovac, Niš, Podgorica, Nikšić, Kraljevo, kao i Rijeka, Zadar, Slavonski i Bosanski Brod, Zagreb, Osijek, Sarajevo, Maribora i Ljubljana. Svi ti gradovi su platili krvav danak tome što su se obreli na terenu na kome su okupatori, nemački nacisti, vodili svoj krvavi i zločinački rat protiv čitavog čovečanstva.