Purpurna grmljavina nad Bogoslovijom

Beograd se sprema za jedan koncert zakazan za 10. oktobar. I dok se čeka taj novi spektakl, sećanje nas vraća u mart 1975. godine, u noć kada je Hala Pionir po prvi put “proključala“. Rok grupa koja je nastupila i te 1975. i koju će Beigrad dočekati ove jeseni je ista: legendarni Deep Purple.

Dok se tadašnja jugoslovenska omladina još privikavala na “pastirski rok” Bijelog dugmeta, u prestonici se desio kulturološki prasak koji je imao dugoročni efekat.

Svirka britanskog benda 16. marta 1975. nije bio samo koncert – bio je to prvi pravi test izdržljivosti za socijalistički sistem i dokaz da je glavni grad spreman za svetsku muzičarsku elitu. Ali, nije bila samo reč o muzici. Iza svega se krila i – čista politika.

Početak 1970-tih bio je prelomni trenutak za jugoslovensko društvo. Državni vrh, sa Josipom Brozom Titom, već je razumeo da se američki i britanski pop-kulturni uticaji, koji su u to vreme osvojili čitav svet kroz film, muziku i modu, ni kod nas ne mogu kontrolisati ili obuzdati nikakvim drugim pričama.

Umesto zabrane, odabran je pametniji put – rokenrol je postao ventil za tinjedžere i nešto starije. Kako domaći, tako i strani.

Deep Purple je bio prvi istinski “teškaš” sa Zapada koji je dobio dozvolu da unese svoju moćnu mašineriju u Beograd. To je bio signal ostatku planete – Jugoslavija je slobodna zona za rok spektakle.

Zvanični kapacitet Hale Pionir, otvorene samo dve godine ranije, bio je oko 6.000 mesta. Međutim, te martovske večeri u hali je bilo, prema nekim podacima, blizu 10.000 ljudi. Stajali su jedni drugima na glavama, zauzeli svaki stepenik i svaki slobodan centimetar parketa.

Vrelina je bila nepodnošljiva. Kondenzacija je kapala sa plafona, a miris znoja mešao se sa dimom… Na bini su stajali muzički giganti: Dejvid Kaverdejl, Glen Hjuz, Džon Lord, Ijan Pejs i mračni genije gitare, Riči Blekmor.

Ono što ovaj koncert učinilo dodatno istorijskim bila je predgrupa – kragujevački Smak. Nisu ustuknuli pred svetskim zvezdama: dok su Englezi doneli dotad neviđenu produkciju, Smak je doneo čistu balkansku virtuoznost koja je naterala i same članove Deep Purple da bace pogled ka bini.

Tehnička ekipa benda dopremila je ozvučenje koje je proizvodilo neverovatnih 120 decibela. Urbana legenda kaže da su se prozori na okolnim zgradama na Bogosloviji tresli, a stakla vibrirala od niskih frekvencija. Beograđani su te noći prvi put osetili električnu grmljavinu koja je tutnjala preko celog grada.

Uspeh ovog koncerta otvorio je “velika vrata” za mnoge svestke zvezde iz sveta rokenrola i hevi metala, jer su one glumačke odveć defilofale prestonicom dolazeći na FEST.

Tek nakon što je Deep Purple dokazao da se u Beogradu može održati koncert bez incidenata, usledila je zlatna serija – stigli su iste godine Santana i Frank Zappa, a naredne Rolling Stones, Jethro Tull i Paul McCartney & Wings.

Beograd je tako tada, pre više od pola veka, upisan na mapu svetskih turneja najvećih svetskih muzičara na kojoj se nalazi i danas.

Od petorice veličnstvenih koji su te martovske noći 1975. u Pioniru doveli Beograd do usijanja, danas je u postavi samo neuništivi bubnjar Ijan Pejs. On je jedini član koji je odsvirao svaku notu na svakom koncertu Deep Purple-a još od osnivanja 1968.

Povratak Deep Purple-a u Beograd 10. oktobra ove godine neće biti samo još jedan koncert u nizu. Biće to svojevrsna proslava jedne veze koja traje već 51 godinu, još od te nekadašnje vreline Pionira.