Pojedine beogradske novine su ranih tridesetih godina 20. veka negovale nešto što bi danas diglo na noge javnost, zaštitnike građana, nevladine organizacije, koga sve ne!
Jer, na njihovim stranicama se svakoga dana redovno objavljivalo ko je doputovao u Beograd.
Šta je tu čudno, pitaće neko. Pa i sada se objavljuje kada neko dođe u posetu. Jeste, ali zvaničnu. Onomad se javnosti davalo na znanje ko je sve odseo u nekom od beogradskih hotela, bio on običan činovnik imenom Bogomir Prica iz Sarajeva ili Jelka Ivanišević, domaćica iz Vrgorca, ili pak neko ko je potegao duži put kao Klereno Klaut, advokat iz Njujorka.
Da se nekome pojavi ime u novinama, taj nije morao da uradi ništa posebno.
Nije morao da ostvari neki vredan sportski rezultat ili da izgubi u nekom takmičenju, nije morao da brsti visoku politiku pa da bude za ili protiv, niti da komanduje kakvom armijom, što našega kralja, što nekog tuđinca kralja ili pod zastavom bilo koje republike, nije morao ni da se podvede pod crnu hroniku, niti da održi kakav vrhunski koncert… Ama baš ništa od toga!
Bilo je dovoljno da je odnekle došao u prestonicu i da je odseo u hotelu.
Ali, verujemo, da nisu baš svi bili željni da osvanu na stranicama beogradske štampe.
Neko je možda kazao da ide u Aranđelovac, pa došao u glavni nam grad jer je ovde imao ljubavnicu, možda čak i ljubavnika, pa onda porodica pročita gde je zaista bio ili bila!
Ili je otkazao neko druženje, poslovni sastanak, pod izgovorom da je bolestan, a ono… Svakojakih varijacija ima na istu temu.
A opet, kako štampa nije bila samo beogradska, već se prodavala i van glavnoga grada, neko je, moguće, taj list hartije s ponosom uramio i na njenu podvukao sebe.
Tako, recimo, na petak 13. meseca marta 1931. javljalo se vaskolikoj čaršiji da su dan ranije u prestonicu doputovali i smestili se u hotelu Ekscelzior Avgust Engelhart, prokurista iz Beča, dr. Radoslav Kiš, advokat iz Varaždina, Karlo Brondl, trgovac iz Berlina, Hajnrih Has, inženjer iz Kruševca, dok su hotel Prag odabrali Ljubomir Ristić, blagajnik iz Niša, Božidar Ribić, inženjer iz Zagreba, Marko Alkalaj, inženjer iz Capraga, Moša Alon, trgovac iz Bijeljine.
Na recepciji hotela London upisali su se Rista Popović, trgovac iz Krupnja, Radivoje Milošević, trgovac iz Prištine, Vladimir Simić, trgovac iz Aranđelovca, Dragutin Petrović, trgovac iz Peteljevca. Taj trgovački niz prekunuo je Đorđe Borisavljević, direktor banke iz Plevlja.
Kao mesto boravka tokom posete Beogradu hotel Balkan odabrali su Živojin Babić, penzioner iz Valjeva, Aleksa Mladenović, izvoznik iz Valjeva, Rista Nišandžijević, apotekar iz Skoplja, Momčilo Pantović, predsednik prvostepenog suda iz Tetova.
Možda njihovi potomci budu našli ovaj trag kao spomen na pretke kuda su se kretali pre skoro pa 100 godina. Ima toga napretek, dok nisu najedared u novinama prestali sa objavama. Razlog? Možda je nekoga skupo koštala švaleracija, možda je nekome pokvarilo poslovnu taktiku… Ko bi ga znao. I ko se bunio.
Uglavnom, da nekome padne na um da nešto slično danas plasira u medije – taj bi… Totalno.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
