Gostionica “Kod srpske krune” otvorena je 15. novembra 1870. godine. U njoj su se tajno okupljali masoni, spavali nemački i sovjetski oficiri, bombama je oštećena u oba rata u prošlom veku. A danas je u toj zgradi Biblioteka grada Beograda
Za dve sedmice, ovog 15. novembra biće jubilej: 151 godina otkako je svečano otvoreno zdanje na sadašnjoj adresi Kneza Mihaila 56.
A te večeri od pre vek i po, kada se okupila tadašnja elita vodeći računa da silazeći sa fijakera ne isprlja cipele u kaljuzi tek oformljene ulice i žurnim koracima kretala na koktel povodom svečanog otvaranja gostionice “Kod srpske krune“, nije bio prikačen taj broj na zidu pokraj ulaza.
Nije ni bilo broja, a sve zvanice su znale kuda treba da se zapute i postanu deo istorije.
Bio je to zapravo jedan od najmodernijih hotela u ovom delu Evrope sa kafanom, trpezarijom, čitaonicom i bilijar salom u prizemlju i 17 soba na spratu, od kojih je pet najboljih gledalo na Knez Mihailovu.
Odavno to više nije. Kroz decenije zgrada je, počevši od pomenute 1870, menjala svoju namenu i funkciju, da bi se u nju 1986. godine smestila Biblioteka grada Beograda.
Tu, na ćošku nadomak Kalemegdana, zidovi objekta koji je u prvi mah bio vlasništvo trgovca Milije Popovića, čuvaju mnoge tajne. Hotel je nasledio ime od čuvene gostionice “Srpska kruna” iz Uzun Mirkove ulice koja je pripadala knezu Aleksandru Karađorđeviću, a koja je otkupljena zarad potreba Opštinskog suda.
Milija je dobio pravo da skine firmu sa amblemom srpske krune i da je nakači na svoju zgradu. Ali nije se on previše zabavio tim poslom. Hotel je dao u zakup Jevrejinu Jovanu Vugeru koji je dobro znao da to unovči.
Gosti su bili najviđeniji Beograđani, ali i bogati stranci koji su navraćali uglavnom poslom u srpsku prestonicu. Vuger je za njih priređivao predstave, što je dodatno podiglo ugled.
A pošto je vispreni Vuger, prema nekim hroničarima i sam bio mason, u hotelu je, tvrde oni, organizovao tajne sastanke za članove masonske lože.
Međutim, kad je izbio srpsko-turski rat 1876. hotel je pretvoren u vojnu bolnicu, a u njemu su odsedali i inostrani novinari koji su izveštavali o sukobu. Novinari iz celog sveta su se u tom zdanju našli i 1902. godine, ali kudikamo lepšim povodom – prisustvovali su novinarskom kongresu.
Početkom Velikog rata, jula 1914. “Srpska kruna” je oštećena, a istu sudbinu doživela je i tokom šestoaprilskog bombardovanja 1941. I trebalo je vremena da se obnovi.
A onda su se 1943. godine u nju uselili oficiri Vermahta. Međutim, nisu se dugo baškarili pošto su najureni već naredne jeseni, a novi stanari su jedno kraće vreme bili crvenoarmejci.
Zgrada je 1. aprila 1946. ustupljena Narodnoj biblioteci Srbije do njenog preseljenja u novu zgradu na Svetosavskom platou 1967. godine. Potom su se u njoj se smenjivali studenti Akademije za pozorište, film, radio i televiziju i oni sa Filozofskog fakulteta.
Naposletku je sve ispražnjeno 1975. i započeti su konzervatorski radovi i adaptacija prostora za Biblioteku grada Beograda.
I eto, vek i po burne istorije zgrade na današnjoj adresi Kneza Mihaila 56, spakovasmo u ovih nekoliko redova. Da vam privučemo pažnju. A više detalja otkrijte sami. Uostalom, sada je tamo biblioteka. A u biblioteci čitaonica…
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
