NAJNOVIJE
Top

Zeleni venac kao jedan veliki i pusti trg.

Tako je ovaj deo Beograda, koji je ime dobio po čuvenoj kafani, izgledao 1916. godine, u vreme zloglasne austrijske okupacije Beograda.

Zasigurno se može reći da je to bilo najteže vreme za srpski narod i državu. Vojnici su ginuli na frontu i umirali povlačeći se, a građani su u velikom broju pobegli iz Beograda. Oni koji su ostali trpeli su tuđinski teror.

Ova tužna slika Zelenog venca potpuno se uklapa u tu tešku priču perioda 1914. do 1918. godine.

Čiji će biti grad, u kome je srpski jezik progonjen pod naletom nemačkog i hrvatskog, a ćirilicu zamenila neka čudna improvizacija nemačkog pisma? Hoće li Srbi preživeti takvo stradanje i šta će se na ulicama ovog ponosnog grada dešavati za jedan vek. Ta pitanja u to vreme delovala su kao da imaju samo crne odgovore…

Okupacioni teror Austrougarske: vešanje u Beogadu

Na razglednici, odnosno “dopisnici” kako se moralo govoriti, stajalo je “Zeleni Wenac”.

Dakle, i “V” je bilo suvišno, čak i u srpskoj, tj. hrvatskoj varijanti ove dvojezične pošiljke.

Terazije tokom okupacije u Prvom svetskom ratu izgledale su isto kao i Zeleni venac: pusto i bez ljudi, samo sa pripadnicima okupacijskog aparata

Vidi se prazan veliki trg sa nizom jednospratnica, podignutih u različitim stilovima, ali ipak nekako skladnih. Sa druge strane bila je jedna zgrada bez naročite arhitektonske vrednosti, a trg je krasio jedan kandelabr i, čini se, stub nekakve telekomunikacione mreže, svakako visok i kao docrtan na tu scenu.

Кo bi tada pomislio da će Zeleni venac jednom ipak biti jedna od najužurbanijih tačaka Beograda, koji više neće biti varoš, već velelepna metropola i to u srpskim rukama.

Umesto jednog bezličnog i tihog trga, danas je Zeleni venac slika najopterećenije okretnice autobusa u gradu.

Nije baš neko omiljeno mesto za druženje i ispijanje pića, premda ga okružuje nekoliko kafana koje su i danas popularne. Ipak, nema više “Zelenog venca“, već je naziv ove stare kafane preuzela pijaca i – okretnica.

Moderna okretnica izgrađena šezdesetoh godina prošlog veka, zapečatila je sudbinu ovog kraja kao mirnog i pustog dela grada. Vremenom će ovaj arhitektonski zanimljivo osmišljen i čak elegantan terminus postati jedna od najusijanijih tačaka čitavog grada, sa obiljem saobraćaja, prolaznika, prosjaka, uličnih preprodavaca, kiosaka...

Čini se da je boemski šmek Zelenog venca oterala buka autobusa. Baš na mestu gde se danas nalazi pijaca, davne 1834. godine istočena je prva krigla piva u Beogradu. To je bila “Manojlova bašta”.

Izgled koji vidimo na staroj razglednici je, zapravo, veliki napredak Zelenog venca, budući da je on ranije bio bara u koju se slivala voda sa Terazijskog grebena. Jedan kanal za odvodnjavanje rešio je problem i Zeleni venac postaje otmeni deo grada.

Idila Beograda na početku 20. veka: nemoguće je poverovati da je ovaj prizor snimljen na mestu najfrekventnije saobraćajne tačke savremenog Beograda, usred današnje okretnice. Možda nema upečatljivijeg svedočanstva o razvoju srpske prestonice u novom dobu

Jedna Nemica tu otvara kafanu, a na njoj ne piše ime, već stoji samo limeni venac zelene boje. Poznate kafane bile su još i “Žirovni venac”, “Zlatno burence”, “Zlatna moruna”, a neke i danas postoje. Ovaj kraj bio je mesto gde su se po kafanskim stolovima susretali mladobosanski revolucionari, a najpoznatije mesto susreta bila je “Zlatna moruna” na uglu Кameničke i Gavrila Principa.

Baš tu je prispelo pismo iz Zenice, kojim su revolucionari obavešteni o tome da će Franc Ferdinand posetiti Sarajevo i tu je doneta odluka o atentatu koji je, zapravo, bio jedan od najvažnijih svetskih događaja u 20. veku i početak krvave bitke za slobodu.

Zeleni venac je bio mesto koje je u planovima bilo viđeno čak i za izgradnju Narodnog pozorišta, ali tlo ipak nije bilo pogodno.

Ono što je simbol ovog kraja, osim okrenice, jeste pijaca. Prepoznatljive građevine koje se uzdižu sa upečatljivim krovovima koje čine polja nalik na šahovsku tablu i danas su poznati orijentir Zelenog venca.

Okretnica je bila iznuđeno rešenje u gradu koji se širio na periferiji, a čiji centar je postajao sve atraktivniji.

Nedeljno popodne 1969. još je značilo da nema saobraćajne buke. Ipak, u novije vreme na Zelenom vencu nema mira ni nedeljom. Ova tačka je “usijana” od protoka vozila.

To je nekada bila početna stanica trolejbusa 14 (današnji 84), 15 i 16, pa je tako centar grada bio spojen preko Brankovog mosta sa Zemun i Novim Beogradom. A potrebe za novim linijama samo su rasle, pa smo danas dobili najopterećeniju okretnicu u čitavom gradu.

Načičkani su na jednom mestu autobusi 706, 84, 704, 707, 15, 60, 67, 68, 71, 72 i 75, a s druge strane ulice “udenut” je red linija 52, 53, 56 i 56L. Između autobusa koji se pretiču laganim pokretom na padini bez ikakvog reda pretrčavaju pešaci – presedaju s linije na liniju, odlaze ka pijaci, podzemnom prolazu, ka Кameničkoj ulici i Savamali. Rola se uvek i poneki kofer.

Ostaje nam da se nadamo da će jednog dana, kada okosnica gradskog prevoza bude metro, a ne autobus, Zeleni venac ponovo postati jedan od centralnih gradskih trgova kakav zaslužuje da bude. Pust u smislu buke saobraćaja i autobusa, i prostran, samo za pešake, bicikliste i trotinete. A “Wenac” uvek može da bude – u vajber prepisci, pubertetskim Tik Tok i Instagram filmićima i Fejsbuk statusima – zašto da ne.