Ispravljena istorijska nepravda

Znate li gde se nalazio “Trg bratstva i jedinstva” u Beogradu? Možda i znate ako niste iz baš mladih generacija. Ali, pre će biti da ste i Vi taj trg zvali jednostavno “štajga“.

Današnji Savski trg nosio je ime “Bratstva i jedinstva” sve do 1992. godine kada je već bilo sigurno da je i bratstvo i jedinstvo na koje se mislilo ne samo klinički, već i zaista umrlo u krvavom građanskom ratu.

A znate li, recimo, da je tokom okupacije u Drugom svetskom ratu i marionetske vlade Milana Nedića ovaj trg imao ime “Srpski trg“? I da se Savski ranije nikada nije zvao.

Da se primetiti da su i nacisti i komunisti ovom trgu pridali veliku važnost, budući da je “kršten” ovako zvučnim imenima. Zamislite samo ponosnog nacionalistu u vreme rata u kom je Srbija dovedena u granice beogradskog pašaluka sa “dodatkom” autonomnog Banata koji kaže “Čekam te na SRPSKOM trgu”. Ili komunistu koji nekoga ispravlja rečima da nije na “štajgi” već na TRGU BRATSTVA I JEDINSTVA.

Ali, ovaj trg tek sada postaje pravi, pešački trg, preko čijeg središta više ne prolaze tramvaji, automobili, taksisti, koji više nije ispresecan šinama, ispucalim asfaltom, pešačkim prelazima i stanicama.

Trg koji ćete po spomeniku Stefanu Nemanji prepoznati još dok čekate tramvaj na Slaviji.

Međutim, ovoga puta ukazali bismo na jednu interesantnu paralelu sa istorijom. Vraćamo se u stari, predratni Beograd, kog se uvek sa nostalgijom prisećamo. Danas se nedaleko od ovog trga, uz obalu Save, nalazi novoizgrađeni široki bulevar – Vudroa Vilsona.

Zašto baš Vilson? Reč je o američkom predsedniku koji je na vlasti bio tokom Prvog svetskog rata i koji je zaslužni dobitnik Nobelove nagrade za mir. Njemu u čast nazvan je moderni bulevar jer je on pružio veliku podršku srpskom narodu koji se borio za slobodu i ujedinjenje. Vilson je objavio srpski proglas 1918. godine i zalagao se za sigurno obezbeđivanje prava Kraljevine Srbije kao jedne od zemalja pobednica u Prvom svetskom ratu.

Ali, ovo nije bilo samo odavanje počasti Vilsonu već na neki način i ispravljanje istorijske nepravde. Upravo se Savski trg, pre no što se zvao Trg bratstva i jedinstva i Srpski trg, zvao – Vilsonov trg! To ime je poneo 1920. godine i ono se zadržalo sve do promene naziva ulica tokom okupacije 1943. godine.

Tako je tek sada ovaj američki državnik, jedan od glavnih pomagača Srbije da se oporavi posle tragedije i stradanja u Prvom svetskom ratu, ponovo dobio mesto u beogradskoj topografiji koje je snažno zaslužio.

Postojala je i Vilsonova ulica, ali samo kratko, u periodu od 1929. do 1930, kada je ova ulica ponela ime Ostroška.

Nije Vilson jedini američki predsednik koji je dobio ime ulice u Beogradu. Džordž Vašington, prvi predsednik SAD dobio je ulicu u Beogradu još 1933. godine, a ona se tako zove i danas. Izuzetak je bio samo period nacističke okupacije Beograda, kada se ta ulica nakratko zvala Palilulska, do oslobođenja, kada joj je vraćeno ime.

Posle Drugog svetskog rata, nekadašnja Grobljanska ulica na Paliluli, koja je vodila ka Novom Groblju pa joj odatle i taj naziv, dobila je ime po Frenklinu D. Ruzveltu, predsedniku SAD u toku Drugog svetskog rata, koji je bio zaslužan za ogromnu pomoć Jugoslaviji u borbi protiv nacizma.

A kada je u atentatu 1963. godine tragično stradao američki predsednik Džon Kenedi, na direktan nalog Josipa Broza Tita po njemu je nazvan nov moderan bulevar na Novom Beogradu, u znak počasti za takođe veliku političku i ekonomsku pomoć tadašnjoj Jugoslaviji. Posebnu simboliku je imala i činjenica da je Tito bio poslednji strani državnik sa kojim se zlosrećni Kenedi zvanično sastao pre svoje pogibije.