Nije zgodno nacionalni muzej smestiti u neku zgradu koja za to nije namenjena…
Kada je u pitanju naš Narodni muzej, baš to se desilo ali, u ovom slučaju, ispalo je prava “dobitna kombinacija“.
Kakva je to moćna zgrada bila kada je u nju moglo da se smesti najveće istorijsko blago jedne zemlje i da običan posetilac ne primeti nikakvu neobičnost.
Zgrada je monumentalna, nenametljiva, ali ipak nezaobilazna, u strogom centru grada, na glavnom trgu. Arhitektonski – jedna od najlepših u Beogradu.
A nekada to je bila – banka. Luskuzna i raskošna. Možda najlepši šalter ikada nalazio se baš u ovoj lepotici. U vreme procvata kapitalizma klijentu, bogatom Beograđaninu, velikom trgovcu, bankaru ili koncesionaru, trebalo je uliti poverenje luksuzom, mermerom, ljubaznim radnicima.
Kao da je neko “prokleo” šalter pa se on vremenom sveo na mali stakleni prozorčić sa izlizanim pultom, mesto koje je u narednih 80 godina postalo jedno od najomraženijih među Beograđanima…
To je bila zasluga komunizma koji je od 1945. građaninu i na taj način ulivao strahopoštovanje prema sistemu. Ali, to je već neka druga priča, toliko različita od ove o fascinantnoj šalter sali. Od koje su, inače, i dalje ostali vidljivi tragovi iako je nema još od 1944. godine.
Nestala je u stravičnoj eksploziji velike avionske bombe prilikom bombardovanja Beograda u Drugom svetskom ratu te godine.
Nekadašnju Zgradu uprave fondova, a kasnije Hipotekarne banke, Narodni muzej koristi od 1952. godine. Do tada se često selio s adrese na adresu…
Ova zgrada podignuta je baš davno. Za uslove burne beogradske istorije, 1903. godina i jeste bila “davno” – još pre onog tamo rata, najtežeg, Prvog svetskog.
Da bi se podigla ova palata stradala je jedna prizemljuša u kojoj je bila kafana Dardaneli.
Projektanti su bili arhitekte Nikola Nestorović i Andra Stevanović.
Spoljašnjost ostavlja bez daha, a tek unutrašnjost…
Pogledajte samo kako su izgledali šalteri. Možete samo da zamislite težinu bogatstva onih koji su pred njima stajali i koji su za velikim pisaćim stolom popunjavali razne obrasce. Kakvi su se sve poslovi ovde vodili, kakvi planovi kovali…
Dekoracija je bila dovedena do perfekcije, a rađena je čak i pozlata.
Tako je nekad izgledala jedna velika banka.
A danas… sterilnost, čistoća i elektronski automat koji izbacuje brojeve za čekanje u redu ili digitalni bankomati sa kojima za par minuta sve završavate bez kontakta sa službenicima. Tačno, sve je brže i lakše ali, nekako, kao da nedostaje taj “touch” nekadašnjeg glamura.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
