Bara na divljem ostrvu postala je jezero

Jezero na Adi Ciganliji koja je prestala da bude izolovano savsko ostrvo tek planskim uređenjem i podizanjem nasipa 1967. godine, pravo je čudo i biser ove beogradske oaze.

Jer, na mestu gde caruje priroda, a okruženo je vodom sa svih strana, nalazi se zasebno jezero koje, pritom, nije uopšte malo.

Ono je danas uređeno i pravi raj za ribolovce, a pravilo pecanja je “uhvati i pusti“, pa se u ovom jezercu srkivenom u srcu Ade nalaze kapitalni primerci ribe.

Procena je da u tu obitava čak 4,5 tona šarana i amura, od čega su 2,8 tona veliki primerci.

Otkud jezero na rečnom ostrvu?

Kao i mnoga druga ravničarska jezera, i ovo krivuda u obliku latiničnog slova S. Iako se ne može reći da je 100% potpuno prirodno, jer je današnji izgled dobilo delimično i zahvaljujući ljudskoj intervenciji, ono jeste nastalo u uslovima koje je diktirala priroda.

Naime, odranije tu je postojala močvara, koja je prilikom porasta vodostaja dobijala vodu iz Save. Isušena je prilikom uređenja Ade sedamdesetih godina, da bi se tu izgradio futuristički zabavni park. On nije dugo opstao, pa se voda polako vraćala.

Ta velika bara, ranije nazvana Savskom, bila je samo dokaz koliko je priroda na ovom ostrvu bila divlja i nespremna da postane uređeni prostor.

Trska i šipraga, neprohodna močvara, to je ono što je morilo pokretače ideje u tadašnjoj Skupštini Grada Beograda da se divljina uz Čukaricu pretvori u dragulj Beograda.

Mnogo je vremena trebalo da prođe da Beograd uredi svoju prirodnu oazu i da je u potpunosti otvori za građane.

Tu gde je bila bara koja se vratila posle odustajanja od dalje izgradnje promašenog, i danas sablasno napuštenog zabavnog parka, nastala usled depresije, odnosno niže kote zemljišta, tek privatnom inicijativom stvoreno je jezero dubine do 2 metra i površine čak 6 hektara.

Tako je Ada Ciganlija od 1994. godine bogatija za još jedno jezero.

Okružuje ga gusta šuma, pa je idealno mesto za beg u vrelim letnjim danima, nakon prepodnevnog sunčanja na plaži..

Okolina jezera privlači danas ne samo posetioce Ade koji bi se sklonili od gužve na plažama, već i brojne divlje ptice, pa se tako može videti patka gluvara, siva čašlja, mali vranac, slavuji, detlići, senice…

Zviždak i muharica ovde provedu samo par dana u proleće, jer putuju na sever, da bi se u avgustu i septembru vratili i skupljali u jatima na granama iznad.

Jezerce preleću i galebovi, mišari, vetruške, laste.