Tajanstveni kod – GSP linije, strane sveta i kazaljke na satu?

Linije gradskog prevoza i smer kazaljki na satu – verovali ili ne, postoji neka veza, a to nije (samo) brojanje minuta kašnjenja kad upadnete u gužvu dok žurite na posao.

Reč je o sistemu numeracije beogradskih GSP linija.

Iako bi mnogi rekli da tu nema nikakvog reda, da su brojevi GSP linija skoro pa nasumično birani, a dodatnu zabunu uvode i pridružena im slova, to definitivno nije tako. Osamdesetih godina prošlog veka sistem numeracije je uspešno primenjen, a na njemu počiva i današnji sistem jednocifrenih, dvocifrenih, trocifrenih i višecifrenih linija.

Dobro osmišljena ideja o presedanju sa frekventnih na one manje učestale lokalne i prigradske linije na obodu grada značila je red u saobraćaju. Dakle, putnik bi došao gradskim autobusom do periferije, odkale bi nastavljao vožnju prigradskim prevozom, koji nema tako česte polaske, ali ne gubi ni vreme zaglavljujući se u gradskoj gužvi.

Kao stub gradskog prevoza 1982. bili su (ponovo) određeni tramvaji – inače prvo sredstvo gradskog prevoza u Beogradu, još iz XIX veka.

Upravo na njihovim okretnicama nalaze se polazne stanice “lokala”, linija koje voze u udaljena predgrađa.

Vremenom, tramvaji se nisu pokazali toliko efikasnim, ali okretnice prigradskih linija opstale su na završim tačkama šinskog prevoza, uz određene izuzetke koji su tokom kasnijih godina počeli da se usvajaju.

Tramvajima su dodeljeni brojevi 2-14, i nose ih i danas; gradskim autobusima dvocifrene, a perifernim linijama trocifrene linije.

Kada malo bolje pogledate mapu grada, videćete jasno da ka severu ide linija 101, jedna od najvažnijih prigradskih linija koja povezuje Omladinski stadion (okretnicu tramvaja) i Padinsku Skelu. S druge strane, u Borču idu gradske linije 95 i 96, dok 43 liči na neku vrstu “uljeza”.

Uz liniju 101, tu su i linije 102, 104, 105, 105L, 106…

Krenete li malo od severa ka istoku, u smeru kazaljke na satu, nailazite na liniju 202 za Veliko selo. Inače, ako malo obratite pažnju, baš u tom reonu česte su linije koje počinju brojkom “2” – tako na Mirijevo idu 20, 27, 27E i 25P ka Vukovom spomeniku ide 26, a opet u tom nekom pravcu kreće i linija 24. Trolejbusi već idu ka istoku, a u pitanju su linije 21, 22, 28 i 29. Na Karaburmu ide linja 23.

Krenemo li dalje ka istoku i pomalo ka jugoistoku, nailazimo na linije koje počinju cifrom “3” – 31 za Konjarnik, 30 za Medak 2, 33 i 39 za Kumodraž, 38 za Veliki Mokri Lug… Prigradski “potez 300” predstavljaju linije koje se okreću na okretnici u Ustaničkoj, na Šumicama i kod Cvetkove pijace, a one se oslanjaju na tramvaje 5, 6, 7 i 14.

Za Banjicu rezervisana je “četvorka”, pa tako imamo mešovite trolejbusko-autobuske linije 40, 41, 42… Sada dolazimo i do onog “uljeza” 43. Iako vozi u potpuno drugi deo grada, reč je o liniji koja je ranije polazila sa Topčiderskog brda, pa se uklapala u ovu numeraciju. Od svih tih linija na “4” jedini pravi izuzetak su 45 i 46 – prva vozi za Zemun, a druga za Mirijevo.

Linije sa “poteza 400” uglavnom polaze sa Trošarine, gde se ostvaruje konekcija sa tramvajima 9, 10 i 14. Međutim, neke su u međuvremenu produžene do Slavije.

Jug Beograda povezan je linijama koje počinju cifrom 5: 50, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 56L, 57, 58 i 59. Tu je i pregršt trocifrenih linija koje predstavljaju ne samo prigradske, već i lokalne linije. Glavna prigradska početna stanica je Banovo brdo, ista ona na kojoj završavaju tramvaji.

Na Novi Beograd saobraćaju linije koje počinju brojem “6” – ali jih ima malo, to su 60, 65, 67 i 68. Linija 66 uvedena je mnogo kasnije i nema nikakve veze s Novim Beogradom, ali se poklapa delimično sa trasom 65 (Vukov spomenik NT park Zvezdara). Poznat je i “Potez 600” a to je veliki broj linija za surčinsku opštinu.

Tu su i linije koje počinju “sedmicom” i sve osim linije 79 imaju veze s Novim Beogradom.

Međutim, iako su za Zemun predodređene linije koje počinju cifrom 8 (81, 82, 83, 84, 85, 88), linije 87 i 89 nemaju veze sa Zemunom, dok u zemunsko predgrađe voze linije koje počinju cifrom 7 – 702, 703, 704…

“Lastina” numeracija poklapala se manje-više sa ovim sistemom, ali ostalo je neobično da obrenovačke linije počinju ciframa 8 i 9.

Ono što je neobično bilo devedesetih godina to su produžeci gradskih linija u predgrađe. Tako je linija 73 pdoružena do Batajnice, umesto da vozi od Bloka 45 do Zemuna. Linija 47 produžena je do Resnika, a pojavile su se i ekspres linije koje su od centra grada išle do Batajnice i Zemun polja.

Trenutno nema mnogo slobodnih dvocifrenih brojeva, pa nije neobično da se nove linije numerišu tako što se prave izuzeci od pravila – na primer linija 94 nema nikakve veze sa Borčom, ali “liči” na liniju 95. Ili, linija 87 ne vozi u Zemun, ali to je bila slobodna brojka kojom je označena nekagašnja 55L.

Najviše slobodnih brojeva je u redu “šezdesetica” – 61, 62, 63, 64, 69, potom “osamdesetica” – 80 i 86, kao i devedesetica – 93, 97, 98 i 99. Linije koje počinju “sedmicom” nedavno su popunjene (devedesetih nije postojala današnja linija 70, 72, 74, 77, 79).

Inače, čak su i telefonski brojevi imali, bar delimično, ovaj sistem numeracije. Mnogi novobeogradski počinjali su cifrom 6, dok je za Čukaricu i Rakovicu početna cifra bila 5, a ostali delovi starog grada imali su četvorku.