Da Novi Beograd nije više tako “nov” danas svedoče njegovi možda i najstariji “stanovnici”. Neki su već klonuli, pali, neki su i “otplakani” ako su bili omiljeno mesto za igru ili ljubavni sastanak. Mislimo, naravno, na – stabla.
Njihov rast i razvoj malo po malo bio je prirodan i veoma spor proces, tako da smo se iz godine u godinu, iz decenije u deceniju, navikavali na rastinje.
A kad bismo samo trepnuli i na trenutak kao “flešbek” ugledali blokove iz ne toliko dalekih osamdesetih godina, videli bismo neobično pustu sliku! Čak i tamo gde je sve bilo izgrađeno, između zgrada i asfalta bila je prava golet, žutilo, sivilo, pesak!
Ali, neko je to video i pre nego što je sagradio Novi Beograd. Pa, nije sigurno bilo u planu da to bude grad-pustinja. Parkovi i zelenilo su bili odmah u planu, ali trebalo je vremena da stabla izrastu.
Ipak, da li vam je jasno KAKO je bilo moguće ozeleniti Novi Beograd, tu veliku peščaru koja je ostala kada se voda povukla iz baruštine? Pa, bio je to, kako su ga nazvali, jedan ozbiljan “Eksperimenat na pesku”.
Na levoj obali Save, u Novom Beogradu već od početka 1950. godine započeo je rad na jednom od najsloženijih projekata ozelenjavanja. Površina od oko 100 hektara nasuta je takozvanim reguliranim peskom debljine od dva do tri metra.
Taj materijal izvlačen je rečnim bagerima iz korita Dunava, i sadržavao je velik procenat kvarcnog peska. Mukotrpno je razbacivan u priobalnom delu, kolicima, ručno…
Taj sloj je trebalo da bude osnova za zasnivanje vegetacije. A rezultati dobijeni ubrzo u tom “eksperimenatu” poslužili su kao osnova za dalje korake u ozelenjavanju Novog Beograda.
Sve je išlo ruku pod ruku sa jednim socijalnim eksperimentom – besplatnom radnom snagom onih koji su posle odrastali uz dostignuće svog rada.
Novi Beograd je bio specifičan i po tome što se u njemu otvorio prostor za nešto što nije bilo niti park, niti šuma, niti bašta, već – zelenilo unutar bloka.
Do izgradnje posleratnih stambenih blokova, pre svega na Novom Beogradu, ali i širom grada, retko su se mogle videti slobodne stambene zgrade u otvorenom prostoru, tj. da nisu u nizu.
“Blokovsko zelenilo”, kako se nazivalo, gradio je investitor (građevinsko preduzeće) koji je podizao i zgrade.
Na Novom Beogradu tako sada ima više od 166 hektara “blokovskog zelenila”, što je njegova specifičnost u odnosu na druge opštine.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
