160 karaktera koji su zauvek promenili komunikaciju među ljudima

Za nekoliko nedelja navršiće se tačno 33 godine otkako je poslata prva SMS poruka na svetu.

3. decembra 1992. godine u Velikoj Britaniji, inženjer Nil Papvort koji je radio u mreži Vodaphone, napisao je “Merry Christmas” (iako su do Božića ostala bila još 22 dana) I uputio je sa kompjutera na mobilni telefon prepravljen za tu svrhu, jer tada nijedan drugi mobilni uređaj nije imao mogućnost da primi SMS pošto je to bila nepoznata stvar.

U narednim godinama, SMS je postao globalni fenomen. Početkom dvehiljaditih, većina mobilnih mreža u svetu omogućila je razmenu poruka unutar istih, ali i mreža drugih operatera, što je dodatno ubrzalo popularnost ovog servisa.

U Srbiji je mobilna telefonija ozvaničena 31. decembra 1994. godine. Pravi tehnički prelazak na GSM standard (druga generacija mobilne telefonije) dogodio se 15. oktobra 1996. godine i tada je komercijalno puštena GSM-900 mreža čime je SMS postao moguć i kod nas.

Operater Telekom Srbija (mts) pokrenuo je GSM mrežu u avgustu 1998. godine što je omogućilo širu dostupnost SMS usluge u Srbiji. SMS je u tom periodu bio prvenstveno korišćen za kratke, jednostavne poruke i kao takav idealan za hitna obaveštenja i poslovnu komunikaciju.

Poruke su bile ograničene na 160 karaktera po standardu GSM 03.38.

SMS poruke na ekranima u boji i emotikonima zaživele su krajem devedestih, odnosno u prvim danima dvehiljaditih. Prvi emotikoni bili su primitivni simboli poput 🙂 ili 🙁 a kasnije se pojavljuju grafički smajliji i Unicode simboli, što je omogućilo izražajniju komunikaciju.

Multimedijalne SMS poruke (MMS) svoju upotrebu zasnivaju od dana kada je sredinom 2000-tih SMS evoluirao u MMS (Multimedia Messaging Service), omogućivši slanje slika, zvuka i kraćih video zapisa, čime su poruke postale značajno bogatije i vizuelno privlačnije.

Sve u svemu, SMS je jedna od najuspešnijih komunikacionih inovacija na prelazu iz 20. u 21. vek, a koristi se u ogromnoj meri i danas, što ćemo ilustrovati nekim zanimljivim podacima.

Recimo, u novogodišnjoj noći 2009/2010. u Srbiji je preko mreže m:ts poslato više od 51 milion SMS čestitki! SMS je ostao popularan i u eri novih mobilnih aplikacija poput WhatsApp-a Telegrama ili Vibera. Tako je tokom prošle 2024. u Srbiji poslato ukupno 3,64 milijardi SMS poruka!

Na planetarnom nivou brojke su još izraženije, pa se 2024. dnevno slalo 22 milijarde SMS poruka, što je na godišnjem nivou iznosilo 8.000 milijardi! Samo u SAD je 2021. godine poslato 2.000 milijardi SMS i MMS poruka.

E sad, postoji i SMS bonton, kojeg se nažalost mnogi ne pridržavaju. Po njemu poruke nikako, ali nikako, ne treba pisati verzalom, jer se velika slova tumače kao vikanje, ljutnja ili agresija. Dozvoljeno je da se pojedine reči napišu velikim slovima radi naglašavanja, ali nikako cele poruke. Baš kao što više uzvičnika deluje agresivno ili prenapadno.

Poruke je pristojno slati između 7 i 22 časa. Slanje posle 10 uveče smatra se neprimerenim, osim ako je u pitanju hitnost ili dogovor unapred. U poslovnom kontekstu, noćne poruke su apsolutno nepoželjne.

I pamet u glavu – nikada ne šaljite lične podatke, lozinke, PIN kodove ili brojeve platnih kartica putem SMS-a. Prevare se u dalje najčešće vrše SMS porukama u kojima se prikazuju lažni pošiljaoci i zahteva da ostavite lične podatke.

Ne šaljite ni masovne reklamne poruke (spam) bez pristanka primaoca. U Srbiji, marketinške SMS poruke moraju imati mogućnost odjave – obično porukom „STOP”. Lažno predstavljanje ili slanje poruka u tuđe ime je zabranjeno i kažnjivo.

U Srbiji je SMS pre nekih tridesetak godina bio most između telekomunikacione prošlosti koja se ogleda u fiksnim telefonima i javnim govornicama, s jedne, i nadolazaće moderne mobilne telefonije, s druge strane, pa, kao takav servis, i dalje ostaje važan deo naše digitalne kulture. Ili nekulture.