“Specijaliteti od testa”: gde je zaista bila prva picerija u Beogradu

Koja je bila prva picerija u Beogradu?

Odgovor na to pitanje nije baš najjasniji i danas. Ako pitate starije, najverovatnije ćete dobiti odgovor – “Snežana” u Knez Mihailovoj 50, otvorena 1976. godine. Ukoliko guglate – opet isto.

Ali malo pre “Snežane” otvorena je jedna o kojoj se u sadašnje vreme više skoro ništa ne zna. Nalazila se u ulici Borisa Kidriča 37, na uglu sa Proleterskih brigada. To vam danas dođe ćošak Beogradske i Krunske. Zvala se “MB”.

Čim je otvoren “MB” je postao kultno mesto za ljubitelje italijanske kuhinje. Piceriju su vodili Milan Radić, nadimkom Miša, i Miomir Hreljac poznatiji kao Bata, pa otuda to MB.

Na tom ćošku se nakon zatvaranja “MB”-a tamo negde početkom 1990-tih, nalazi restoran nazvan, a kako drugačije nego – “Na ćošku“.  

A kako je ondašnja javnost reagovala na pojavu takvog jednog čuda kao što je, d’ izvinu pošteni radni ljudi – picerija?

To se najbolje vidi iz pisanja ondašnje štampe.

– To je specijalizovani ugostiteljski lokal sa specijalitetima koji se pripremaju od testa, mesa, sira, paradajza, sa ringlicama, maslinama, šunkom, gljivama – trudili su se novinari da dočaraju čitaocima šta je to novo stiglo u prestonicu, šta se to nudi tako lepo i ukusno, a što je privuklo pre svega mlade u velikom broju.

Lokal je imao 25 mesta, radio je od 12 do 22 časa i “nikad nije bio bez gostiju, a za pojedine specijalitete mora i da se pričeka”. Na jelovniku je bilo ispisano šest vrsta jela, među njima “četiri godišnja doba”, “margarita” i “napolitana“. Cena od 18 dinara pa naviše. Tamo do 43.

Usporedbe radi… Mleko je 1971. u trgovinama u proseku koštalo 2,2 dinara, hleb 2,6 dinara, sir beli u kriškama 13,46 dinara, kilo svinjetine 20,56 a teletine 24,03 dinara, kilogram suvog mesa taman kao najskuplja pica u “MB”, a za iste novce su žene mogle da kupe kombinezon od sintetičkog vlakna ili poljoprivrednici da pazare i kosu i motiku u paru.