Kriza zbog odlazaka vozača GSP na bolje poslove

Danas važi uverenje da su u vreme nekadašnjeg jugoslovenskog socijalizma svi “ljubomorno” čuvali svoja radna mesta u državnim preduzećima, i da je tada važilo jedinstveno pravilo prema kome se od prvog dana zaposlenja “sedelo” u jednoj te istoj “firmi” sve do penzije, a jedina promena je mogla samo da bude unapređenje unutar kolektiva.

Ali, ako pogledamo šta se dešavalo u redovima beogradskog gradskog prevoza “GSP Beograd” u to vreme, videćemo da ta, danas opšta “bajka” o statičnosti tipičnoj za jugoslovensko doba, i nije baš tačna.

Odnosno, da se posao napuštao i tražio bolji, kao u tipičnom kapitalizmu. U GSP se, dakle, dešavalo nešto potpuno čudno za socijalizam!

O čemu je bila reč? Pa, neće ljudi da rade, govorili su tadašnji “društveno-politički” funkcioneri: ne napune ni 30 godina života, ne dođu ni do prvih pet godina odrađenog staža, a već ih ne drži mesto. Hoće da traže drugi, novi i bolje plaćeni posao. Za tadašnji sistem uranilovke i inercije – pravi užas!

Čitav tim sociologa, socijalnih radnika i psihologa analizirao je šta se dešava s mladim ljudima, šta ih to tera iz GSP-a, dok se rukovodstvo preduzeća hvatalo za glavu jer je upravo GSP tim početnicima poklonio zanat pošto niko drugi u Beogradu nije obučavao vozače za D kategoriju (vožnju autobusa)!

Ali, nije trebalo mnogo analizirati. Odlazili su vozači. Kao i danas – za njih je uvek bilo posla na sve strane, i radnih mesta sa većom platom, boljim uslovima, kraćim radnim vremenom, finijim putnicima…

Fluktuacija u tadašnjem GSB-u bila je neverovatna. Ovo su podaci iz za 1979. godinu: zaposlilo se 786 novih radnika, a otkaz je dao 931 radnik. Od kad se takva evidencija vodi, a tome je u tom momentu bilo šest godina, znači od 1973-e, to je bila najveća “idi mi dođi mi” igra u GSB.

Pitanje je, dakle, još od 1980. godine bilo: ko će da vozi Beograđane? Otišlo je iz GSP-a do tada već 415 vozača, a došlo njih 342. “Bežali” su i oni sa “C” kategorijom, tadašnji GSB-ovi taksisti kad je to preduzeće imalo svoju taksi službu sa kombijima.

Ali, to je bio manji problem. U to vreme bez posla je već ostalo više od 2.000 konduktera koji, naravno, nisu dobili otkaz jer je takvo vreme bilo već više nisu imali šta da rade pošto su njihov posao preuzeli novi crveni aparati za poništavanje karata.

Malo po malo, kondukteri su postajali taksisti ili su prelazili u neke kancelarije za poslove za koje su imali kvalifikacije. Kondukteri su bili uglavnom radnici sa srednjom školom, ali problem je bio što su, osim vozača, preduzeće napuštali i visokokvalifikovani radnici.

– Naša radna organizacija sve ozbiljnije se suočava sa nedostatkom kadrova, naročito vozača „D“ kategorije. Ovu kategoriju vozača izuzetno teško obezbeđujemo. Obučavamo ih, a kada se osposobe pređu u organizacije koje bolje plaćaju i u kojima se manje radi. Prošle godine nešto više smo povećali lične dohotke nego što je u proseku to učinjeno u privredi grada. Ipak, naši vozači autobusa i dalje su slabo plaćeni. Primera radi, zarađuju kao i njihove kolege koje imaju lakši posao u „Elektrodistribuciji” – govorio je Miloš Milovanović, tadašnji direktor GSB.

A tim psihologa i sociologa zaista je postojao i radio punom parom. Naravno, svakog kandidata koji se prijavi trebalo je dobro ispitati, jer je reč o teškom poslu. Ali, ispitivali su i one koji su odlazili.

Anketirali su (anonimno) radnike koji odlaze i razgovarali sa njima. Prema njihovim istraživanjima najčešći uzroci odlaska su teški uslovi rada. Niske plate su bile uzrok broj dva. A tu je bilo i – nerešeno stambeno pitanje!

Veliki broj radnika sa po 20 godina rada u GSB još je čekalo stan. Kao poslednji uzrok pominjali su se još i loši međuljudski odnosi. O, da, bilo je to vreme kada se nije mogao dobiti otkaz, a mogao se dobiti stan od firme na korišćenje. Utopija nije mogla da traje večno i vozači GSP su bili ti koji su među prvima napravili pukotine na njenoj slici.

Oglasio se i sociolog GSP-a Zoran Manojlović.

– Interesantno je da se kao uzrok odlaska sve češće pominje i nezadovoljstvo statusom zanimanja. Naime, naši vozači navode da im dosta teško pada grub odnos putnika i nepoštovanje njihove profesije – govorio je zabrinuto.