Ulicu nazvanu po njemu, u centralnim delu Novog Beograda, u srcu nekadašnjeg starog aerodroma, danas kompleksa Erport siti, dobio je pre nekoliko godina srpski pionir vazduhoplovstva, veliki Tadija Sondermajer!
Ali, daleko od grada, u selu Rakovica kod naselja Beli Potok ispod Avale, pronašli smo jednu neobično razgranatu ulicu koja nosi ime Staška Sondermajera. Ko je bio i zašto je 2018. godine dobio ulicu – neverovatna je i izuzetna priča iz naše istorije. A premalo njih je, nažalost, zna…
Prezime Sondermajer toliko je zvučno u velikom svetu avijacije, slavno i na ponos celoj naciji, da pomalo zasenjuje priču o najhrabrijem dečaku Cerske bitke!
U najteže vreme, kada se Srbija našla u grotlu Velikog rata, Tadija i njegov brat Vladislav nisu razmišljali – prijavili su se u dobrovoljce. Od Tadije šest godina mlađi Stanislav, koga su zvali Staško, bio je tada učenik šestog razreda II beogradske gimnazije. Stao je pred oca i preklinjao da i on krene u rat.
Tata, inače poznati beogradski hirurg Roman Sondermajer, nije pustio dečaka u rat, pa je Staško otišao sam.
Poginuo je svega par dana po dolasku na front.
Insistirao je da se bori u prvim redovima i da ne ostane u pozadini. Tu su mu čast saborci i dali, a onda ga u suzama ispratili…
Poginuo je 5. avgusta 1914. u selu Bogosavcu kod Šapca posle svega nekoliko dana, a za njim je ostao dnevnik u kome su opisane strahote rata, ali i tuga za nedavno preminulom majkom.
Žene iz susednog sela sela Bogosavac uzele su telo dečaka i sahranile ga u centru ovog mesta, gde i danas stoji grob najhrabrijeg dečaka Cerske bitke, najmlađeg srpskog borca koji je poginuo časno, s puškom u ruci.
Falilo mu je tačno mesec dana da 5. septembra napuni 16 godina.
“Davno neobradovana, obradovala sam se diademi čistih tvojih detinjih očiju. Pričao si da voliš Srbiju, slobodu i jednog princa. I s tobom zajedno, ja sam volela Srbiju”, intimna je pesma Isidore Sekulić posvećena ovom hrabrom dečaku junaku, čiji je deo tek nedavno, po odobrenju porodice, javno objavljen.
Ostao je i zapis Staškovog razrednog starešine Miodraga Ibrovca.
“Od srca žaljen, mlad, a tako slavan, mali junak Trećeg konjičkog puka boravi večni san na polju časti”.
Na spomeniku mu stoji sledeći natpis:
Staško Sondermajer
dobrovoljac 3. Konjičkog puka
Srpske vojske
Rođen u Beogradu 1898.
Hrabro poginuo braneći otadžbinu Srbiju
Neka to ime ulice na opštini Voždovac, i ovaj teskt, budu doprinos čuvanju uspomene na ovog dečaka, njegovo bezgranično junaštvo i ljubav prema Srbiji.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
